Otkaz ugovora o radu 2026 — otkazni rok, otpremnina i prava

> Provereno i ažurirano: jun 2026. Rokovi i pravila usklađeni su sa važećim Zakonom o radu („Sl. glasnik RS", sa izmenama). Iznosi otpremnine vezani za prosečnu zaradu računati su prema poslednjem zvaničnom podatku RZS-a (prosečna neto zarada za mart 2026: 121.650 din).

Otkaz ugovora o radu je prestanak radnog odnosa voljom jedne strane — poslodavca ili zaposlenog. Poslodavac može otkazati ugovor samo iz zakonom propisanog razloga i uz propisan postupak, dok zaposleni daje otkaz slobodno, uz otkazni rok. U ovom vodiču su tačni razlozi, rokovi, prava i obračun otpremnine — sa konkretnim brojčanim primerom.

Ukratko: kada zaposleni daje otkaz, otkazni rok je najmanje 15 dana. Kada poslodavac otkazuje zbog neostvarenih rezultata, rok je 8–30 dana. Otpremnina sledi samo kod tehnološkog viška (najmanje 1/3 prosečne zarade po godini staža) i pri odlasku u penziju (najmanje 2 prosečne zarade u Srbiji).

> Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pravni savet. Pri izmeni propisa tekst se hitno usklađuje.

Ključne činjenice (2026)

• Otkazni rok — zaposleni daje otkaz: najmanje 15 dana (ugovorom najviše 30).
• Otkazni rok — poslodavac (neostvareni rezultati): 8 do 30 dana, zavisno od staža.
• Otpremnina za tehnološki višak: najmanje 1/3 prosečne zarade za svaku punu godinu rada kod poslodavca.
• Otpremnina pri odlasku u penziju: najmanje 2 prosečne zarade u Republici Srbiji.
• Rok za otkaz zbog ponašanja: 6 meseci od saznanja, najduže 1 godina od učinjenog.
• Rok za sudsku zaštitu (radni spor): 60 dana od dostavljanja rešenja o otkazu.

Šta je otkaz ugovora o radu

Otkaz je jednostran prestanak radnog odnosa — kada ugovor raskida samo jedna strana. Razlikuje se od sporazumnog raskida (dogovor obe strane) i od prestanka po sili zakona (istek ugovora na određeno, odlazak u penziju). Ključno pravilo: poslodavac ne može da otkaže ugovor „bez razloga" — mora postojati opravdan razlog iz Zakona o radu. Zaposleni, s druge strane, može dati otkaz slobodno, uz poštovanje otkaznog roka.

Razlozi za otkaz od strane poslodavca

Zakon o radu (član 179) taksativno nabraja razloge za otkaz. Grupišu se u tri kategorije:

Kategorija	Primeri razloga	Pravo na otpremninu
Radna sposobnost	ne ostvaruje rezultate; nema potrebna znanja i sposobnosti	Ne
Ponašanje zaposlenog	povreda radne obaveze; nepoštovanje discipline; zloupotreba bolovanja	Ne
Tehnološki / ekonomski razlozi	tehnološki višak (ukidanje radnog mesta, pad obima posla)	Da

Najvažnija razlika za zaposlenog: otpremnina sledi samo kod tehnološkog viška (i pri odlasku u penziju), a ne kod otkaza zbog ponašanja ili neostvarenih rezultata. Kod otkaza zbog neostvarenih rezultata, poslodavac je prethodno dužan da pismeno ukaže na propuste i ostavi rok za poboljšanje — ako taj korak izostane, otkaz je sporan.

Otkazni rok — koliko traje

• Zaposleni daje otkaz: najmanje 15 dana, ugovorom najviše 30 dana (član 178).
• Poslodavac otkazuje zbog neostvarenih rezultata (član 179 st. 1 tač. 1): rok zavisi od staža i ne može biti kraći od 8 ni duži od 30 dana (član 189).
• Otkaz zbog povrede radne obaveze: radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja, bez otkaznog roka.
• Tehnološki višak: radni odnos prestaje po isteku otkaznog roka, a otpremnina se isplaćuje pre prestanka radnog odnosa.

Tokom otkaznog roka prava i obaveze iz ugovora (zarada, godišnji odmor i druga primanja) i dalje teku normalno.

Postupak otkaza (korak po korak)

1. Upozorenje (kod ponašanja): poslodavac dostavlja pisano upozorenje i ostavlja rok od najmanje 8 dana za izjašnjenje. 2. Rok za odluku: otkaz zbog ponašanja uručuje se u roku od 6 meseci od saznanja, a najkasnije 1 godinu od nastanka razloga. 3. Pisano rešenje: sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku. 4. Dostavljanje: rešenje se uručuje lično; ako to nije moguće, dostavlja se na adresu i evidentira. 5. Isplata (tehnološki višak): otpremnina najkasnije poslednjeg dana radnog odnosa.

Vrhovni kasacioni sud više puta je zauzeo stav da je isplata otpremnine sastavni deo zakonitog otkaza tehnološkom višku — kašnjenje sa isplatom može biti osnov za poništaj otkaza.

Otpremnina kod otkaza

1. Tehnološki višak (član 158). Najmanje 1/3 prosečne mesečne zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca. Osnovica je prosečna zarada isplaćena za poslednja tri meseca pre meseca isplate. Detaljan obračun je u vodiču otpremnina — obračun i primeri, a brzo računanje na kalkulatoru otpremnine. 2. Odlazak u penziju (član 119). Najmanje 2 prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem podatku RZS-a — bez obzira na vrstu penzije. Ova otpremnina je neoporeziva do zakonskog minimuma.

Primer obračuna otpremnine (tehnološki višak)

Zaposleni proglašen tehnološkim viškom, sa 10 navršenih godina rada kod istog poslodavca i prosečnom neto zaradom za poslednja tri meseca od 90.000 dinara:

> Otpremnina = 1/3 × prosečna zarada × broj godina staža > Otpremnina = (1/3 × 90.000) × 10 = 300.000 dinara

Minimalna zakonska otpremnina je 300.000 dinara; poslodavac sme isplatiti više, ali ne manje. Primer za penziju: uz poslednju prosečnu neto zaradu u Srbiji od 121.650 din (prosečna plata u Srbiji), minimalna otpremnina pri penzionisanju je 2 × 121.650 = 243.300 dinara.

Kada zaposleni daje otkaz

Zaposleni može otkazati ugovor u svakom trenutku, bez navođenja razloga:

• Otkaz se daje u pisanoj formi.
• Poštuje se otkazni rok od najmanje 15 dana (najviše 30 ako je tako ugovoreno).
• Ako ne ispoštuje rok, poslodavac ima pravo na naknadu štete za neostvareni deo roka.
• Zaposleni koji sam da otkaz nema pravo na otpremninu ni na novčanu naknadu za nezaposlene.

Sporazumni raskid ugovora o radu

Radni odnos može prestati i sporazumno — pisanim dogovorom. Pre potpisivanja, poslodavac je dužan da pisano obavesti zaposlenog o posledicama, pre svega da po osnovu sporazumnog raskida zaposleni po pravilu gubi pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Zato uslove (npr. stimulativnu otpremninu) treba definisati pre potpisa.

Prava zaposlenog i zaštita od nezakonitog otkaza

• Rok za tužbu: 60 dana od dostavljanja rešenja o otkazu, pred nadležnim sudom.
• Posledice nezakonitog otkaza: sud može poništiti rešenje, vratiti zaposlenog na rad i dosuditi naknadu izgubljene zarade sa doprinosima.
• Zabrana otkaza: poslodavac ne sme otkazati ugovor za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i propisanog bolovanja.

Pre spora korisno je pribaviti svu dokumentaciju: ugovor o radu, rešenje o otkazu, obračune zarade za poslednja tri meseca i eventualna upozorenja.

Izvori i korisni linkovi

• Zakon o radu (Paragraf, prečišćen tekst) — čl. 158, 178, 179, 189, 119
• Zakon o radu, član 158 — otpremnina (Paragraf)
• RZS — Zarade (osnovica za otpremninu pri penziji)