> Provereno i ažurirano: 4. avgust 2026. Podaci u ovom vodiču provereni su u važećem prečišćenom tekstu Zakona o radu („Sl. glasnik RS", br. 24/2005 … 109/2025) — čl. 78 — na dan objave.
Neplaćeno odsustvo je odsustvo sa rada koje poslodavac može (ne mora) da odobri zaposlenom, bez isplate zarade za to vreme. Zakon namerno ostavlja veliku prazninu: ne propisuje ni maksimalno trajanje, ni listu razloga, ni obavezan obrazac zahteva. Sve to je stvar dogovora između poslodavca i zaposlenog — što znači da najviše pitanja (koliko dugo, da li se plaća zdravstveno, da li se broji u staž) nemaju jednu univerzalnu cifru za odgovor, već zavise od konkretne situacije. Ukratko: poslodavac odlučuje diskreciono — zakon ne propisuje maksimalno trajanje niti razloge (čl. 78). Za vreme neplaćenog odsustva prava i obaveze iz radnog odnosa miruju. Staž osiguranja (PIO) ne teče — poslodavac po pravilu odjavljuje zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja. Status zdravstvenog osiguranja nije jednoznačno rešen zakonom za opšte neplaćeno odsustvo — proverite kod RFZO pre nego što odete na duže odsustvo. Godišnji odmor se ne uvećava za vreme koje zaposleni provede na neplaćenom odsustvu.> Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pravni savet. Konkretna prava zavise i od kolektivnog ugovora/pravilnika o radu vašeg poslodavca — proverite interni akt pre podnošenja zahteva.
Ključne činjenice (2026)
- Pravni osnov: čl. 78 Zakona o radu — poslodavac može da odobri odsustvo bez naknade zarade.
- Trajanje: zakon ne propisuje maksimum niti listu dozvoljenih razloga — u potpunosti zavisi od dogovora sa poslodavcem (i eventualno kolektivnog ugovora/pravilnika koji može predvideti konkretne slučajeve i rokove).
- Za vreme odsustva: prava i obaveze iz radnog odnosa miruju, osim ako je zakonom, opštim aktom ili ugovorom drugačije određeno.
- Staž osiguranja: ne teče — bez zarade nema osnovice za doprinose, pa nema ni staža za to vreme.
- Zdravstveno osiguranje: nije uniformno regulisano zakonom za opšte neplaćeno odsustvo — po pravilu se gubi svojstvo osiguranika po osnovu zaposlenja; proverite mogućnost samostalnog plaćanja doprinosa ("lice bez prihoda") kod RFZO. Izuzetak postoji za roditelja deteta do 3 godine na odsustvu u toj konkretnoj ulozi.
- Godišnji odmor: ne uvećava se za period neplaćenog odsustva — pravo se računa srazmerno stvarno provedenom vremenu na radu (čl. 72).
- Zaštita od otkaza: čl. 78 sam po sebi ne pruža posebnu zaštitu od otkaza — primenjuju se opšta pravila.
- Zakon o radu (Paragraf, prečišćen tekst) — čl. 68, 69, 72, 78
- Zahtev za neplaćeno odsustvo (Radno pravo)
- Neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa (NOM centar)
Šta tačno kaže čl. 78
Zakon o radu, čl. 78: *"Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, osim ako je zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu drukčije određeno."*
Ovo je namerno kratka i otvorena odredba. Dve stvari koje iz nje direktno proizlaze: (1) poslodavac nije dužan da odobri zahtev — odobravanje je diskreciono, i (2) sve konkretne pojedinosti (trajanje, razlozi, eventualna delimična prava tokom odsustva) prepuštene su opštem aktu poslodavca ili ugovoru o radu. Ako vaš poslodavac ima pravilnik o radu ili kolektivni ugovor sa konkretnim pravilima o neplaćenom odsustvu (npr. do 30 dana za lične potrebe, do 60 dana za lečenje), ta pravila važe pored zakona, ne umesto njega — proverite interni akt pre nego što podnesete zahtev, jer brojke variraju od poslodavca do poslodavca i nisu propisane zakonom.
Staž osiguranja — prestaje da teče
Ovo je najvažnija praktična posledica. Bez isplate zarade nema ni osnovice za obračun doprinosa, pa staž osiguranja (PIO) za vreme neplaćenog odsustva ne teče. Poslodavac po pravilu odjavljuje zaposlenog sa Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) na period trajanja odsustva, i ponovo ga prijavljuje po povratku na rad.
Zdravstveno osiguranje — proverite pre nego što odete
Ovde je situacija manje jednoznačna nego kod staža, i vredi biti oprezan sa generalizacijama. Zakon o zdravstvenom osiguranju nema posebnu, izričitu odredbu koja pokriva opšte neplaćeno odsustvo po čl. 78 Zakona o radu. U praksi, zaposleni po pravilu gubi svojstvo osiguranika po osnovu radnog odnosa za vreme takvog odsustva, i treba da proveri kod RFZO mogućnost da nastavi da bude osiguran kao "lice bez prihoda" (samostalnim plaćanjem doprinosa) kako bi zadržao kontinuitet zdravstvene zaštite.
Bitan izuzetak: ovo pravilo se ne odnosi na roditelja deteta do 3 godine koji koristi odsustvo u toj konkretnoj ulozi — za taj slučaj postoje posebne odredbe koje čuvaju status osiguranika uz poslodavca kao uplatioca. Ako je vaše odsustvo vezano za negu deteta, proverite taj poseban režim, a ne opšta pravila iz ovog teksta. Praktičan savet: pre odlaska na duže neplaćeno odsustvo, pozovite RFZO ili proverite preko portala eZdravstvo da li vam kontinuirano zdravstveno osiguranje ostaje aktivno, i ako ne, kako se prijaviti kao lice bez prihoda — izbegavate rizik da ostanete bez pokrića baš kada vam eventualno zatreba lekarska pomoć.Godišnji odmor se ne "gomila" tokom odsustva
Pravo na godišnji odmor se, po opštim pravilima Zakona o radu, stiče nakon 6 meseci neprekidnog rada (čl. 68), u minimalnom trajanju od 20 radnih dana godišnje (čl. 69). Zaposleni koji nije radio pune kalendarske godine — što uključuje i period proveden na neplaćenom odsustvu — ima pravo samo na srazmeran deo odmora, 1/12 za svaki mesec rada (čl. 72). Period na neplaćenom odsustvu se, logično, ne računa u mesece rada za ovu srazmeru. Detaljan obračun potražite u vodiču o naknadi za godišnji odmor.
Da li poslodavac može da me otpusti za vreme neplaćenog odsustva?
Čl. 78 sam po sebi ne pruža posebnu zaštitu od otkaza — za razliku od, na primer, trudnoće ili porodiljskog odsustva, gde postoji izričita zabrana otkaza (čl. 187). Radni odnos formalno i dalje postoji (prava i obaveze samo "miruju"), pa se u načelu primenjuju opšta pravila o otkazu. Ako smatrate da vam je otkaz dat samo zato što ste tražili ili koristili neplaćeno odsustvo, to može biti relevantno za ocenu zakonitosti otkaza — više o tome u vodiču o nezakonitom otkazu.
Kako se podnosi zahtev
Praksa, ne strogo zakonska forma: zaposleni podnosi pisani zahtev sa navedenim razlogom i traženim trajanjem, a poslodavac donosi pisanu odluku o odobrenju ili odbijanju. Pošto je odlučivanje diskreciono, poslodavac po pravilu ne mora detaljno da obrazlaže odbijanje — ali dobra praksa i interni akti mnogih firmi ipak predviđaju rokove i kriterijume za odlučivanje.