Kalkulator otpremnine (2026)

Kako se obračunava otpremnina

Zaposlenom kome prestaje radni odnos zbog tehnološkog viška pripada otpremnina najmanje u visini jedne trećine (1/3) prosečne zarade po godini staža kod poslodavca (čl. 158 Zakona o radu). Za odlazak u penziju otpremnina iznosi najmanje dve prosečne zarade u RS. Poreski tretman: iznos otpremnine neoporeziv do propisanog iznosa — deo koji premašuje neoporezivi prag podleže porezu na dohodak. Detaljan vodič: obračun otpremnine. Za odlazak u penziju pogledajte i vodič kako se obračunava penzija.

Kada zaposleni ima pravo na otpremninu

Pravo na otpremninu po čl. 158 Zakona o radu vezano je za konkretan osnov prestanka radnog odnosa — otkaz od strane poslodavca zbog tehnološkog, ekonomskog ili organizacionog viška. Zaposleni koji sam daje otkaz, ili kome radni odnos prestaje zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, po ovom osnovu nema pravo na otpremninu. Odlazak u penziju je poseban, odvojen osnov (čl. 119 Zakona o radu), nezavisan od toga da li je poslodavac ikada imao višak zaposlenih — otpremnina za penziju pripada svakom zaposlenom kome radni odnos prestaje zbog ostvarivanja prava na starosnu penziju, bez obzira na razlog eventualnog ranijeg viška kod istog poslodavca.

Poslodavac je dužan da pre otkaza zbog tehnološkog viška donese program rešavanja viška zaposlenih (kada broj zaposlenih kojima prestaje radni odnos prelazi zakonski prag), u kome se, između ostalog, utvrđuje i visina otpremnine za svakog zaposlenog pojedinačno. Otpremnina se isplaćuje pre prestanka radnog odnosa, odnosno najkasnije do dana prestanka radnog odnosa — zaposleni ne treba da potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa dok mu otpremnina nije isplaćena ili dok mu isplata nije ugovorom jasno garantovana.

Primer obračuna otpremnine

Primeri su zasnovani na prosečnoj neto zaradi u Srbiji od 118.398 RSD (maj 2026, RZS). Za stvaran obračun koristi se prosek zarade samog zaposlenog.

Dve različite osnovice — pažljivo razlikovati

Najčešći izvor zabune kod otpremnine jeste to što zakon propisuje dve različite osnovice za dve različite situacije. Kod tehnološkog viška osnovica je prosečna zarada samog zaposlenog isplaćena u prethodna tri meseca (ili drugi period utvrđen opštim aktom), pa je otpremnina individualna — dva zaposlena sa istim stažem, ali različitom platom, dobijaju različit iznos. Kod odlaska u penziju osnovica je prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku RZS, pa je otpremnina za penziju ista za sve zaposlene bez obzira na njihovu ličnu platu, sve dok je opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu ne utvrdi u većem iznosu. Mešanje ove dve osnovice je najčešća greška u praksi.

Poreski tretman otpremnine

Otpremnina isplaćena zbog prestanka radnog odnosa po osnovu tehnološkog viška oslobođena je poreza na dohodak građana do iznosa koji ne prelazi zakonski minimum — 1/3 prosečne zarade zaposlenog po godini staža kod poslodavca. Ako poslodavac isplati veći iznos od tog minimuma (npr. na osnovu kolektivnog ugovora ili sopstvene odluke o velikodušnijoj otpremnini), razlika iznad neoporezivog dela oporezuje se porezom na dohodak građana kao drugi prihod, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Primer (tehnološki višak): zaposleni sa 10 godina staža čija sopstvena prosečna bruto zarada u prethodna tri meseca iznosi 120.000 RSD ima zakonski minimum otpremnine od 120.000 ÷ 3 × 10 = 400.000 RSD (bruto osnovica) — taj deo je neoporeziv. Ovde se koristi plata baš tog zaposlenog, a ne prosek u Republici Srbiji (koji važi samo za otpremninu pri odlasku u penziju). Ako poslodavac isplati dodatnih 200.000 RSD iznad tog minimuma, upravo se ta razlika od 200.000 RSD oporezuje, dok prvobitnih 400.000 RSD ostaje neoporezivo. Otpremnina za odlazak u penziju prati isti princip — neoporeziva je do zakonskog minimuma (dve prosečne zarade u RS), a eventualni višak se oporezuje.

Česte greške u obračunu otpremnine

• Mešanje osnovice za tehnološki višak (prosečna zarada samog zaposlenog) sa osnovicom za penziju (prosečna zarada u Republici Srbiji) — ove dve osnovice se ne smeju koristiti naizmenično, jer dolaze iz različitih izvora podataka i različitih zakonskih osnova.
• Zaboravljanje da se porez plaća samo na deo iznad neoporezivog (zakonskog minimalnog) iznosa — cela otpremnina se pogrešno tretira kao oporeziva ili, obrnuto, kao potpuno neoporeziva bez obzira na visinu isplate.
• Računanje staža kao ukupnog radnog veka zaposlenog umesto staža ostvarenog kod tog konkretnog poslodavca — za obračun otpremnine relevantan je samo staž kod poslodavca koji vrši otkaz.
• Primena zakonskog minimuma kao da je to i zakonski maksimum — 1/3 prosečne zarade po godini staža (tehnološki višak) i dve prosečne zarade (penzija) su najniži iznosi koje poslodavac mora isplatiti; kolektivnim ugovorom ili odlukom poslodavca otpremnina može biti i veća.

Pravni okvir

Obavezu isplate otpremnine zaposlenom kome prestaje radni odnos kao tehnološkom, ekonomskom ili organizacionom višku, u minimalnom iznosu od jedne trećine prosečne zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu staža kod poslodavca, propisuje čl. 158 Zakona o radu. Otpremninu za odlazak u penziju, u minimalnom iznosu od dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, propisuje čl. 119 Zakona o radu. Poreski status isplaćene otpremnine (neoporezivi deo i oporezivanje viška) uređuje Zakon o porezu na dohodak građana.