Kalkulator bolovanja i naknade zarade (2026)

Kako se obračunava naknada za bolovanje

Za prvih 30 dana naknadu snosi poslodavac iz svojih sredstava, najmanje 65% prosečne osnovice (100% za povredu na radu ili profesionalno oboljenje). Od 31. dana sredstva obezbeđuje RFZO, ali isplatu zaposlenom i dalje vrši poslodavac: filijala obračunava i prenosi sredstva poslodavcu u roku od 21 dan od potpunog zahteva, a poslodavac je dužan da ih isplati zaposlenom u roku od 7 dana od prijema, inače ih vraća sa kamatom (čl. 102 Zakona o zdravstvenom osiguranju). Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi (rok iz uputstva RFZO-a; sam član 102. ZZO ne propisuje broj dana). Granica od 30 dana je opšte pravilo i ima izuzetke na obe strane — vidi tabelu ispod. Osnovica je prosek zarade za prethodnih 12 meseci. Detaljan vodič: kako se obračunava bolovanje. Procedura, registracija poslodavca i rokovi u sistemu e-Bolovanje: e-bolovanje za poslodavce.

Bolovanje do 30 dana i preko 30 dana

U svim slučajevima poslodavac je taj koji isplaćuje naknadu zaposlenom. RFZO ne isplaćuje zaposlenog direktno — on obezbeđuje i prenosi sredstva poslodavcu.

Primer obračuna bolovanja

Zaposleni sa prosečnom mesečnom bruto osnovicom od 100.000 RSD (≈ 4.762 RSD dnevno za 21 radni dan) provede 10 radnih dana na bolovanju uz naknadu od 65%. Naknada = 4.762 × 10 × 65% ≈ 30.952 RSD bruto za te dane, dok se za preostale odrađene dane isplaćuje puna zarada.

Tabela parametara za obračun bolovanja 2026

Osnovica za bolovanje nije bruto zarada iz meseca u kom je bolovanje nastupilo, već prosek isplaćenih zarada (i naknada zarada) zaposlenog u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je bolovanje počelo. Ako je zaposleni u nekom od tih meseci imao niže primanje (npr. neplaćeno odsustvo ili nepun mesec rada), taj mesec i dalje ulazi u prosek prema pravilima koja primenjuje obračunska služba poslodavca, pa je stvarna osnovica za bolovanje po pravilu nešto drugačija od poslednje isplaćene plate.

Česte greške u obračunu bolovanja

• Računanje 65% naknade na poslednju isplaćenu bruto zaradu umesto na osnovicu — pravilna osnovica je prosek zarade za prethodnih 12 meseci, ne zarada iz tekućeg ili prethodnog meseca.
• Shvatanje da posle 30. dana poslodavac više nema nikakvu obavezu prema zaposlenom — od 31. dana menja se samo izvor sredstava (obezbeđuje ih RFZO), dok obračun i isplatu zaposlenom i dalje vrši poslodavac. Ako obračunska služba nastavi da tereti sopstvena sredstva poslodavca umesto da podnese zahtev filijali RFZO-a, greška je u knjiženju troška, a ne u tome ko isplaćuje zaposlenog.
• Primena jedinstvenog procenta od 65% i za povredu na radu ili profesionalno oboljenje — u tim slučajevima naknada iznosi 100% osnovice od prvog dana, ne 65%. Uz to, kod povrede na radu i profesionalne bolesti nema prelaska na teret RFZO-a na 31. dan: poslodavac plaća iz svojih sredstava za ceo period trajanja sprečenosti (čl. 101 st. 3 ZZO).
• Neuključivanje minulog rada i drugih redovnih uvećanja zarade u prosek za osnovicu — osnovica se računa na ukupno isplaćenu zaradu, uključujući minuli rad, ne samo na osnovnu zaradu.

Pravni okvir

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (bolovanje) uređuje Zakon o radu, čiji čl. 115 propisuje minimalni procenat naknade — najmanje 65% osnovice, odnosno 100% za povredu na radu ili profesionalno oboljenje. Zakon o radu ne sadrži rok od 30 dana: granicu od 30 dana, izuzetke od nje i pitanje iz čijih se sredstava naknada obezbeđuje propisuje Zakon o zdravstvenom osiguranju (čl. 101, uz izuzetke iz st. 3 za povredu na radu i profesionalnu bolest), a postupak obračuna, prenosa sredstava poslodavcu i rok za isplatu zaposlenom uređuje čl. 102 istog zakona. Naknada zarade se, kao i redovna zarada, oporezuje porezom na dohodak građana i podleže doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.