Kako se obračunava bolovanje do 30 dana — naknada 65%

Provereno i ažurirano: 27. avgust 2026. Vodič je usklađen sa Zakonom o radu (čl. 77, 103 i 115), Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS", br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025 – dr. zakon; čl. 95, 101, 102, 143 i 148) i Zakonom o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac" („Sl. glasnik RS", br. 109/2025, u primeni od 1. januara 2026). Propisi se mogu menjati tokom godine.

Bolovanje, odnosno naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, regulisano je Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o radu (čl. 115). Evo svega što zaposleni i poslodavci treba da znaju o obračunu — sa formulom, primerom u dinarima i onim što se promenilo 2026.

Ukratko: Naknada zarade za vreme bolovanja do 30 dana iznosi najmanje 65% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci i isplaćuje je poslodavac iz svojih sredstava (čl. 115 Zakona o radu). Od 31. dana sredstva obezbeđuje RFZO, i to po istom procentu — dužina staža osiguranja ne utiče na visinu naknade. Granica od 30 dana je opšte pravilo, sa izuzecima na obe strane: kod povrede na radu i profesionalne bolesti naknada je 100% od prvog dana, ali je i tada obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a ne RFZO; kod davanja organa, nege obolelog deteta mlađeg od tri godine i izolacije sredstva obezbeđuje RFZO već od prvog dana. U svakom slučaju novac zaposlenom isplaćuje poslodavac.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni, poreski ni medicinski savet. Za konkretan obračun obratite se knjigovođi, filijali RFZO ili izabranom lekaru. Propisi se menjaju — pre postupanja proverite važeći tekst zakona.

🧮 Brzo izračunajte naknadu: kalkulator bolovanja.

Ko snosi trošak bolovanja?

Podela „prvih 30 dana poslodavac, od 31. dana RFZO" je opšte pravilo, a ne apsolutno — zakon nabraja slučajeve u kojima se od njega odstupa, i to na obe strane:

Poslednja dva reda su mesto na kome greši najveći broj tekstova o bolovanju. Kod povrede na radu ili profesionalne bolesti naknada iznosi 100% od prvog dana, ali je ne obezbeđuje RFZO — obezbeđuje je poslodavac iz svojih sredstava, i to za sve vreme trajanja sprečenosti dok traje radni odnos (čl. 101 st. 3 Zakona o zdravstvenom osiguranju). Predaje RFZO-u 31. dana tu nema.

Obrnut izuzetak važi kod dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, nege obolelog deteta mlađeg od tri godine i izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u okolini: tu sredstva obezbeđuje RFZO od prvog dana, pa poslodavac ne snosi ni prvih 30 dana. Ono što se ni u jednom od ovih slučajeva ne menja jeste ko zaposlenom isplaćuje novac — to je uvek poslodavac.

Kako se obračunava naknada za prvih 30 dana?

Osnova za obračun je prosečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci (čl. 115 Zakona o radu).

Formula:

1. Saberite sve zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci
2. Podelite sa 12 (prosečna mesečna bruto zarada)
3. Podelite sa prosečnim brojem radnih sati u mesecu (oko 168)
4. Pomnožite sa procentom naknade (minimum 65%)
5. Pomnožite sa brojem sati bolovanja

Primer

Zaposleni sa prosečnom bruto zaradom od 120.000 RSD je na bolovanju 5 radnih dana (40 sati):

• Dnevna bruto osnova: 120.000 ÷ 21 = 5.714 RSD
• Naknada (65%): 5.714 × 0,65 = 3.714 RSD/dan
• Ukupna naknada za 5 dana: 18.571 RSD

Naknada za bolovanje podleže porezu i doprinosima kao i regularna zarada.

Kada naknada može biti veća od 65%?

Kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu može se utvrditi i veći procenat naknade — neki poslodavci isplaćuju 80% ili 100% za prvih 30 dana, posebno za rukovodeće pozicije.

Naknada je 100% u slučajevima koje zakon izričito nabraja (čl. 95 Zakona o zdravstvenom osiguranju):

• povreda na radu ili profesionalna bolest;
• bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće;
• dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva;
• nega teško obolelog deteta.

Dva česta nesporazuma oko ove liste. Dobrovoljno davanje krvi nije bolovanje — zaposleni po tom osnovu ima pravo na dva uzastopna dana plaćenog odsustva za svako davanje krvi, računajući i dan davanja (čl. 77 Zakona o radu), a plaćeno odsustvo se isplaćuje u punom iznosu prosečne zarade. Izolacija ili karantin nisu u zakonskoj listi slučajeva sa 100%, pa je procenat 65% — osim ako je kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu predviđeno više. To, međutim, ne znači da izolacija potpada pod opšte pravilo: kod izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u okolini sredstva obezbeđuje RFZO od prvog dana, a ne poslodavac prvih 30 dana.

Šta ako bolovanje traje duže od 30 dana?

Od 31. dana sredstva za naknadu obezbeđuje RFZO, ali novac do zaposlenog i dalje stiže preko poslodavca. Lanac izgleda ovako (čl. 102 Zakona o zdravstvenom osiguranju):

Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi (rok iz uputstva RFZO-a; sam član 102. ZZO ne propisuje broj dana). Ako poslodavac ne isplati u roku od sedam dana, dužan je da sredstva vrati filijali sa kamatom. Rok od 21 dana teče od prijema potpunog zahteva — nepotpuna dokumentacija je najčešći razlog kašnjenja.

Procenat se ne menja sa dužinom staža. Naknada od 31. dana obračunava se po istom procentu kao i prvih 30 dana: 65%, odnosno 100% u zakonom nabrojanim slučajevima. Podela 65 / 80 / 90 / 100 odsto prema godinama staža osiguranja, koja kruži po forumima i preuzeta je iz propisa drugih zemalja, u srpskom zakonu ne postoji.

Ceo postupak koji poslodavac od 2026. sprovodi kroz sistem e-Bolovanje — registracija pravnog lica, dodela uloga, rokovi i kazne — opisan je u vodiču e-bolovanje za poslodavce.

Ko obezbeđuje sredstva, a ko isplaćuje zaposlenom?

Ovo su dva različita pitanja i najveći deo zabune oko bolovanja nastaje kada se pomešaju. Zakon kaže da RFZO obezbeđuje sredstva — ne da isplaćuje naknadu zaposlenom. Isplatilac prema zaposlenom je u sva tri slučaja isti:

Praktične posledice su tri. Prvo, zaposleni nikada ne podnosi zahtev RFZO-u i ne čeka uplatu od Fonda — obveznik prema njemu je poslodavac, pa se i reklamacija upućuje poslodavcu. Drugo, naknada preko 30 dana ide kroz obračun zarade kod poslodavca i podleže porezu i doprinosima kao i naknada za prvih 30 dana. Treće, ako poslodavac primljena sredstva ne isplati u roku od sedam dana, ne zadržava ih — vraća ih filijali sa kamatom (čl. 102 Zakona o zdravstvenom osiguranju).

Bolovanje i osnovica za doprinose

Za vreme bolovanja, doprinosi za socijalno osiguranje se i dalje obračunavaju i uplaćuju, ali na smanjenu osnovicu (osnovicu naknade), ne na ugovorenu zaradu. Više o tome u članku Doprinosi za socijalno osiguranje u Srbiji.

Koliko bolovanja godišnje može uzeti zaposleni?

Zakon ne propisuje gornji limit, ali:

• Bolovanje mora biti opravdano ocenom izabranog lekara.
• Izabrani lekar sam utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, odnosno do 60 dana (čl. 143 st. 1 tač. 12 i st. 2 Zakona o zdravstvenom osiguranju). Granica od 60 dana važi za četiri kategorije: osiguranika obolelog od maligne bolesti, sprečenost zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osiguranika sa invaliditetom i osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija — osim u dnevnoj bolnici.
• Preko tog roka o produženju odlučuje prvostepena lekarska komisija RFZO (čl. 148). Ista komisija odlučuje i po prigovoru na ocenu izabranog lekara, a prigovor može uložiti i osiguranik, ne samo poslodavac.
• Posle 12 meseci neprekidnog bolovanja moguće je pokretanje invalidske komisije.

Doznaka i obaveze zaposlenog

Papirna doznaka od 1. januara 2026. više ne postoji: izabrani lekar izdaje elektronsku potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i sistem je sam prosleđuje poslodavcu, a član 103. Zakona o radu — koji je propisivao obavezu zaposlenog da potvrdu dostavi poslodavcu u roku od tri dana — prestao je da se primenjuje (čl. 14 Zakona „Sl. glasnik RS", br. 109/2025). Zaposlenom ostaju dve obaveze: da poslodavcu javi da odsustvuje i da se izabranom lekaru javi u roku od tri dana od nastupanja sprečenosti, jer propuštanje tog roka znači gubitak prava na naknadu zarade. Često se može pročitati da kod preduzetnika papirni režim traje do 2027. To nije tačno. Rok za registraciju preduzetnika u sistem je 1. januar 2027. Obaveza zaposlenog da donese doznaku prestala je 1. januara 2026. bez obzira na to kod kog poslodavca radi. Odloženi rok se tiče registracije poslodavca, a ne obaveza zaposlenog: član 14. Zakona br. 109/2025 zaustavlja primenu člana 103. Zakona o radu kod svakog poslodavca iz člana 2. stav 1, a preduzetnici su tim zakonom izričito obuhvaćeni (čl. 13). Detaljno u vodiču e-bolovanje za zaposlene.

Najčešće greške u vezi sa obračunom bolovanja

1. „Doznaku moram da dostavim u roku od pet dana." Rok nikada nije bio pet dana — bio je tri dana po članu 103. Zakona o radu, a od 1. januara 2026. te obaveze prema poslodavcu više nema. Rok od tri dana prema izabranom lekaru i dalje važi i on je taj koji košta novca.
2. „Povredu na radu plaća RFZO." Ne. Naknadu od 100% kod povrede na radu i profesionalne bolesti obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, od prvog dana i bez granice od 30 dana.
3. „Sa deset godina staža dobijam 100%." Visina naknade ne zavisi od dužine staža osiguranja — zavisi isključivo od razloga sprečenosti za rad i od onoga što je ugovoreno kao povoljnije.
4. „Posle 30 dana obavezno ide komisija." Za četiri kategorije osiguranika izabrani lekar sam utvrđuje sprečenost do 60 dana.
5. „Kod preduzetnika i dalje važi papirna doznaka do 2027." Ne. Do 1. januara 2027. produžen je samo rok da se preduzetnik kao poslodavac registruje u sistem e-Bolovanje. Obaveza zaposlenog da poslodavcu dostavi doznaku prestala je 1. januara 2026. kod svih poslodavaca.
6. Obračun od neto zarade. Osnov je prosečna bruto zarada u prethodnih 12 meseci; naknada podleže porezu i doprinosima kao i redovna zarada. Razliku bruto i neto iznosa razlaže bruto u neto kalkulator.

Kalkulator obračuna bolovanja do 30 dana (sa PDF-om)

Naš kalkulator zarade automatski obračunava odbitak za dane bolovanja i naknadu za bolovanje do 30 dana prema unetom procentu (65–100%). Primer kalkulacije možete videti u kartici „Obračun" — bolovanje se prikazuje kao zasebna stavka, a ceo obračun možete preuzeti kao PDF platni listić. Za prijavu poreza i doprinosa uz istu isplatu koristite PPP-PD generator.

Izvori

• Zakon o radu — čl. 77, 103 i 115 (Paragraf.rs)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju — čl. 95, 101, 102, 143 i 148 (Paragraf.rs)
• Zakon o razmeni podataka … „e-Bolovanje – Poslodavac" — tekst predloga, čl. 9, 13, 14 i 15 (Narodna skupština)
• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju — tekst čl. 102, 143 i 148 (Narodna skupština)
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Paragraf.rs)
• Republički fond za zdravstveno osiguranje