E-bolovanje za zaposlene: šta morate sami

Provereno i ažurirano: 27. avgust 2026. Vodič je usklađen sa Zakonom o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac" („Sl. glasnik RS", br. 109/2025, u primeni od 1. januara 2026), Pravilnikom („Sl. glasnik RS", br. 71/2026, u primeni od 8. avgusta 2026), Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS", br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025 – dr. zakon) i Zakonom o radu.

Od 1. januara 2026. bolovanje u Srbiji više ne počinje papirom koji vi nosite. Ovaj tekst objašnjava e-bolovanje za zaposlene iz ugla osobe koja je bolesna ili se upravo vratila od lekara: šta se dešava samo od sebe, šta i dalje morate sami da uradite, koje rokove ne smete da propustite i kada novac stiže na račun.

Ukratko: E-bolovanje za zaposlene znači da izabrani lekar izdaje potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u elektronskoj formi i ona sama stiže poslodavcu — vi je ne nosite i ne dostavljate, bez obzira na to kod kog poslodavca radite. Član 103. Zakona o radu, koji je propisivao vašu obavezu da poslodavcu dostavite potvrdu u roku od tri dana, prestao je da se primenjuje 1. januara 2026. Ostaje vam samo dvoje: da poslodavcu javite da vas neće biti i da se izabranom lekaru javite u roku od tri dana — taj drugi rok je i dalje na snazi i njegovo propuštanje znači gubitak naknade.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti medicinsko mišljenje. Za konkretnu situaciju obratite se izabranom lekaru, filijali RFZO ili advokatu. Propisi se menjaju — pre postupanja proverite važeći tekst zakona.

Ključne činjenice (2026)

• Član 103. Zakona o radu prestao je da se primenjuje 1. januara 2026 — obaveza dostavljanja potvrde poslodavcu više ne postoji (čl. 14 Zakona „Sl. glasnik RS", br. 109/2025).
• Ukinut je i otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu, koji se odnosio baš na nedostavljanje te potvrde.
• Oba prestanka važe kod svih poslodavaca iz člana 2., uključujući preduzetnike sa zaposlenima. Rok za registraciju preduzetnika u sistem je 1. januar 2027. Obaveza zaposlenog da donese doznaku prestala je 1. januara 2026. bez obzira na to kod kog poslodavca radi.
• Rok od tri dana prema izabranom lekaru i dalje važi — propuštanje je razlog za gubitak naknade zarade (čl. 84 Zakona o zdravstvenom osiguranju).
• Dijagnozu poslodavac ne vidi automatski — dostavlja se isključivo na zahtev osiguranika (čl. 9 Zakona 109/2025).
• Prvih 30 dana sredstva obezbeđuje poslodavac, od 31. dana RFZO (čl. 101 ZZO) — ali to je opšte pravilo, sa izričitim izuzecima na obe strane.
• Isplatu vama uvek vrši poslodavac, i posle 30. dana. RFZO obezbeđuje sredstva i prenosi ih poslodavcu; osiguraniku ne isplaćuje ništa neposredno (čl. 102 ZZO).
• Rokovi do isplate: 15 – 21 – 7 dana. Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi (rok iz uputstva RFZO-a; sam član 102. ZZO ne propisuje broj dana); filijala vrši obračun i prenosi sredstva poslodavcu u roku od 21 dana, a poslodavac vama isplaćuje u roku od 7 dana od prijema (čl. 102 st. 3 i 4 ZZO).

Šta se za vas promenilo od 1. januara 2026.

Prvo: potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad više ne dobijate na papiru da biste je nekome odneli — izabrani lekar je izdaje kao elektronski dokument i sistem je prosleđuje poslodavcu. Drugo: vaša zakonska obaveza da tu potvrdu dostavite poslodavcu je ukinuta, zajedno sa otkaznim razlogom koji je za nju bio vezan. Treće: sve ostalo što se tiče vašeg odnosa sa lekarom — rokovi, kontrolni pregledi, lekarska komisija — ostalo je isto.

Ukinut je član 103. Zakona o radu — doznaku više ne nosite poslodavcu

Ovo je najvažnija promena i najčešće pogrešno preneta. Većina stranica na srpskom i dalje piše da zaposleni „ne mora fizički da nosi papir", kao da je reč o pogodnosti. Nije — reč je o prestanku pravne obaveze.

Član 14. Zakona 109/2025 propisuje da danom početka primene tog zakona prestaju da se primenjuju član 103. i član 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu, kao i član 152. stav 5. i član 154. stav 6. Zakona o zdravstvenom osiguranju u delu koji se odnosi na obavezu osiguranika da obavesti poslodavca o oceni lekarske komisije.

Praktično to znači:

Važno je ko je time obuhvaćen: član 14. ne pravi razliku po vrsti poslodavca. On zaustavlja primenu tih odredaba za zaposlene kod svakog poslodavca iz člana 2. stav 1. Zakona 109/2025, a član 13. istog zakona među takve poslodavce izričito ubraja i preduzetnike koji imaju zaposlene. Rok za registraciju preduzetnika u sistem jeste 1. januar 2027, ali to je obaveza poslodavca, a ne vaša: obaveza zaposlenog da donese doznaku prestala je 1. januara 2026. bez obzira na to kod kog poslodavca radi. Ako vaš poslodavac još nije u sistemu, to je njegov propust prema roku koji njega obavezuje — nije razlog da vi ponovo nosite papir. Iz čiste praktičnosti se sa njim dogovorite kako će saznati da ste odsutni, ali to je obaveštenje o odsustvu, a ne dostavljanje dokumenta.

Rok od tri dana i dalje postoji — ali prema lekaru, ne prema poslodavcu

Ovo je najskuplja moguća zabuna. Postojala su dva roka od tri dana i ukinut je samo jedan.

Član 84. Zakona o zdravstvenom osiguranju izričito navodi da osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca, između ostalog ako se ne javi izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastupanja sprečenosti za rad. Isti član traži i da se javite prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu lekara, kao i stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja.

Drugim rečima: nemate više obavezu prema poslodavcu, ali obaveza prema zdravstvenom sistemu ostala je netaknuta — i za nju se plaća naknadom.

Šta i dalje morate sami da uradite

Ukinuto je dostavljanje dokumenta, a ne obaveštavanje da vas neće biti. To dvoje se stalno meša.

1. Javite poslodavcu da odsustvujete. Telefonom, mejlom, porukom ili na način predviđen ugovorom o radu i pravilnikom o radu. Navedite da ste sprečeni za rad i razlog u zakonskoj kategoriji (bolest, povreda na radu, nega člana porodice) — bez dijagnoze, koju niste dužni da otkrijete.
2. Javite se izabranom lekaru u roku od tri dana. To je rok koji stvarno može da vas košta novca.
3. Poštujte terapiju i režim. Napuštanje mesta boravka bez odobrenja stručno-medicinskog organa takođe je razlog za gubitak naknade.
4. Idite na kontrolni pregled kada vam lekar zakaže, odnosno na poziv lekarske komisije.
5. Ne radite uz naknadu tokom bolovanja — ni honorarno.

Za prvu tačku vredi jedan praktičan savet: javite se pismeno, makar porukom, i sačuvajte je. Obaveštenje o odsustvu nije propisano nikakvom formom, pa u sporu ostaje pitanje dokaza — a jedini koji ga ima jeste onaj ko je poslao poruku. Telefonski poziv koji niko ne pamti lako se pretvori u tvrdnju da se niste javili, a nejavljanje se kvalifikuje kao neopravdan izostanak, što je sasvim odvojeno od bolovanja.

Ako poslodavac i dalje traži papirnu doznaku

Dešava se, naročito u manjim firmama i tokom prve godine primene. Nemate šta da donesete — dokument u papirnom obliku vam lekar više i ne izdaje u toj ulozi. Uputite poslodavca na član 14. Zakona 109/2025 i na to da je korišćenje sistema njegova zakonska obaveza, a ne vaša.

Ako se traženje nastavi, korisno je znati da nekorišćenje softverskog rešenja nije bez posledica po poslodavca: za pravno lice koje se ne registruje ili ne obavlja radnje kroz sistem propisana je kazna od 50.000 do 200.000 dinara (čl. 10 st. 1 Zakona 109/2025). Isti stav izuzima od te kazne Republiku Srbiju, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihove organe — ako radite u državnom organu ili lokalnoj samoupravi, ta konkretna novčana kazna se na vašeg poslodavca ne odnosi, iako obaveza korišćenja sistema i dalje postoji. Nadzor vrše inspekcija rada, upravna, zdravstvena i inspekcija odbrane (čl. 8).

Šta poslodavac tačno vidi i radi u sistemu, koje dokaze podnosi filijali i koji ga rokovi obavezuju, razloženo je u vodiču e-bolovanje za poslodavce.

Kako bolovanje teče korak po korak

Da li vaš poslodavac vidi vašu dijagnozu

Ne, ne automatski: član 9. Zakona 109/2025 propisuje da se podatak o dijagnozi dostavlja poslodavcu isključivo na zahtev osiguranika, uz mere zaštite koje omogućavaju zaštićeni pristup, što je Pravilnik iz jula 2026. dodatno potvrdio. Poslodavac vidi da ste na bolovanju, od kog datuma, koliko traje, uzrok sprečenosti u zakonskoj kategoriji (bolest, povreda na radu, nega člana porodice, održavanje trudnoće) i status predmeta — ne vidi naziv bolesti, nalaze ni terapiju. Kategorija nije dijagnoza: „povreda na radu" mora da bude vidljiva jer od nje zavisi ko plaća i po kojoj stopi, ali šta vam je tačno poslodavac saznaje samo ako sami odlučite da mu kažete.

Tačan spisak polja koja poslodavac dobija kroz sistem, i gde je granica prema propisima o zaštiti podataka o ličnosti, nabrojan je u vodiču e-bolovanje za poslodavce.

Kako da vidite svoje bolovanje — portal eZdravlje

Registracija na portal eZdravlje nije uslov da ostvarite pravo na bolovanje — vaše pravo postoji i ako se nikada ne prijavite. Ali registrovani pacijenti mogu da vide sopstvene elektronske potvrde i izveštaje, da provere od kog do kog datuma je bolovanje otvoreno i u kom je statusu predmet.

To je jedini način da sami proverite svoje bolovanje. Prijava ide preko naloga za elektronsku identifikaciju na portalu eID. Preporuka je da se registrujete pre nego što vam zatreba, a ne dok ste bolesni.

Do 30 (ili 60) dana odlučuje vaš lekar — i šta ako se ne slažete sa ocenom

Izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, odnosno do 60 dana (čl. 143 st. 1 tač. 12 i st. 2 ZZO). Granica od 60 dana važi za osiguranika obolelog od maligne bolesti, za sprečenost zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za osiguranika sa invaliditetom i za osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija — osim u dnevnoj bolnici.

Preko toga odlučuje prvostepena lekarska komisija (čl. 148 ZZO). Većina tekstova pominje samo granicu od 30 dana, pa ljudi iz ove četiri kategorije dobiju pogrešno očekivanje.

I jedna stvar koju gotovo niko ne pominje: pravo na prigovor imate i vi. Član 148. stav 1. tačka 3) ZZO kaže da prvostepena lekarska komisija daje ocenu po prigovoru osiguranika ili poslodavca na ocenu izabranog lekara o privremenoj sprečenosti za rad. Ako smatrate da vas je lekar prerano vratio na posao, prigovor je vaš zakonski instrument, a ne samo poslodavčev.

Kada novac stiže do vas

Za prvih 30 dana naknadu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava i ona ide uz redovnu platu (čl. 101 ZZO). Od 31. dana sredstva obezbeđuje Republički fond, ali vam ni tada RFZO ne isplaćuje novac neposredno: filijala vrši obračun i prenosi sredstva poslodavcu u roku od 21 dana od prijema potpunog zahteva, a poslodavac je dužan da vam ih isplati u roku od 7 dana od prijema sredstava, inače ih vraća filijali sa kamatom (čl. 102 ZZO). Pre svega toga poslodavac mora da podnese zahtev: zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi (rok iz uputstva RFZO-a; sam član 102. ZZO ne propisuje broj dana).

Za vas je iz tog lanca praktično važna samo jedna stvar: rok od 21 dana teče od potpunog zahteva, pa je nepotpuna dokumentacija najčešći razlog zbog kog novac kasni. Ceo postupak iz ugla onoga ko podnosi zahtev — dokazi, obrasci, statusi i kazne za kašnjenje — razložen je u vodiču e-bolovanje za poslodavce.

Granica od 30 dana nije apsolutna

Podela „prvih 30 dana poslodavac, od 31. dana RFZO" jeste opšte pravilo, ali ima izričite izuzetke na obe strane i oni nisu retki.

RFZO obezbeđuje sredstva od prvog dana kada je sprečenost za rad nastala zbog:

• dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva;
• nege obolelog deteta mlađeg od tri godine;
• izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u okolini.

Te tri situacije ne spadaju pod opšte pravilo o prvih 30 dana — nema perioda u kome ih poslodavac finansira iz svojih sredstava.

Poslodavac plaća iz svojih sredstava od prvog dana i za sve vreme trajanja sprečenosti, bez ikakvog prelaska na RFZO posle 30. dana, kada je reč o povredi na radu ili profesionalnoj bolesti — i to dok traje radni odnos (čl. 101 st. 3 ZZO). Ako ste povređeni na radu, nema tridesetog dana od kog se nešto menja; obveznik ostaje isti do kraja.

U svim ovim slučajevima novac na vaš račun uplaćuje poslodavac. RFZO obezbeđuje sredstva i prenosi ih poslodavcu — nije ustanova koja vama vrši isplatu.

Šta ako vam poslodavac ne isplati naknadu

Rok od sedam dana teče od dana kada su sredstva sela na namenski račun poslodavca, a ne od dana kada je vama zgodno da pitate. Ako isplata izostane, poslodavac je dužan da sredstva vrati filijali sa kamatom (čl. 102 st. 4 ZZO), a Zakon o zdravstvenom osiguranju za taj propust predviđa i poseban prekršaj. Prvi korak je pisani zahtev poslodavcu za obračun i isplatu; ako ni to ne pomogne, obratite se inspekciji rada i matičnoj filijali RFZO-a, koja ima uvid u to kada je i koliko sredstava preneto.

Koliko ćete dobiti

Ukratko: naknada iznosi 65% od osnova za naknadu zarade, odnosno 100% u zakonom nabrojanim slučajevima — povreda na radu i profesionalna bolest, komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva i nega teško obolelog deteta (čl. 95 ZZO; čl. 115 Zakona o radu). Osnov je prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, a naknada ne može biti niža od minimalne zarade za mesec za koji se obračunava, niti viša od zakonom propisanog maksimuma (čl. 96 ZZO).

Ceo obračun, sa formulom i primerima, objašnjen je u vodiču kako se obračunava bolovanje, a tačan iznos za svoju platu dobićete kroz kalkulator bolovanja.

Česta zabuna: naknada za bolovanje niža je od plate za godišnji odmor zato što su to dva različita pravila. Za godišnji odmor, praznik i plaćeno odsustvo naknada je puna prosečna zarada iz prethodnih 12 meseci (čl. 114 Zakona o radu); za bolovanje je najmanje 65% istog proseka (čl. 115).

Kada gubite pravo na naknadu — član 84.

Član 84. ZZO nabraja slučajeve u kojima naknada ne pripada, bez obzira na to ko je isplatilac:

• namerno izazivanje privremene sprečenosti za rad;
• sprečenost prouzrokovana upotrebom alkohola ili psihoaktivnih supstanci;
• namerno sprečavanje ozdravljenja ili radne rehabilitacije;
• neopravdano nepodvrgavanje lečenju;
• nejavljanje izabranom lekaru u roku od tri dana, prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu ili stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od prijema obaveštenja;
• obavljanje privredne ili druge delatnosti uz prihod tokom sprečenosti;
• napuštanje mesta prebivališta ili boravišta bez odobrenja, odnosno nepoštovanje uputstava za lečenje;
• primanje naknade zarade po drugim propisima;
• zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
• izdržavanje kazne zatvora i obavezno lečenje po sudskoj meri.

Naknada ne pripada od dana kada su te okolnosti utvrđene, a ako se utvrde naknadno, već isplaćeni iznosi mogu se tražiti nazad.

Mogu li da dobijem otkaz zbog bolovanja

Otkazni razlog vezan za nedostavljanje potvrde više ne postoji — član 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu prestao je da se primenjuje 1. januara 2026, i to za zaposlene kod svih poslodavaca iz člana 2, preduzetnike uključujući.

Ali oprez: zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad ostaje poseban otkazni razlog u članu 179. i nije ukinuta. Rad kod drugog poslodavca tokom bolovanja, odlazak na put bez odobrenja ili nepoštovanje terapije i dalje mogu dovesti do otkaza — i istovremeno do gubitka naknade po članu 84.

Sama činjenica da ste bolesni nije razlog za otkaz. Ako mislite da je otkaz dat baš zbog bolovanja, pogledajte vodiče nezakonit otkaz i otkaz ugovora o radu, a za postupak koji poslodavac mora da sprovede disciplinski postupak.

Ko je izvan sistema i šta ako sistem ne radi tog dana

Zakon 109/2025 se ne primenjuje na fizička lica koja zapošljavaju isključivo kućno osoblje, kao ni na pripadnike službi bezbednosti i profesionalna vojna lica (čl. 2). Ako spadate u neku od tih kategorija, proverite sa poslodavcem i izabranim lekarom šta se kod vas konkretno traži — za vas obaveza korišćenja sistema nije ni nastala.

Sistem ne radi tog dana? Zakon ne propisuje rezervni postupak i na to su ukazivali sindikati početkom 2026. Praktično: obavestite poslodavca odmah i pismeno (mejl ili poruka, da ostane trag), sačuvajte dokaz o poseti lekaru i proverite kod lekara narednog radnog dana da li je potvrda uspešno poslata. Rok od tri dana prema izabranom lekaru ne prestaje da teče zbog tehničkog kvara — javljanje lekaru je vaša radnja i nju ne obavlja softver.

Najčešće greške zaposlenih

1. Mešanje dva roka od tri dana. Rok prema poslodavcu je ukinut, rok prema lekaru nije. Ljudi zapamte da je „rok od tri dana ukinut" i propuste javljanje lekaru — pa ostanu bez naknade.
2. Uopšte ne javiti poslodavcu. Ukinuto je dostavljanje dokumenta, ne obaveštavanje o odsustvu. Nejavljanje se lako kvalifikuje kao neopravdan izostanak.
3. Verovanje da kod preduzetnika važe stara pravila. Ne važe. Rok 1. januar 2027. je rok za registraciju poslodavca; vaša obaveza da nosite doznaku prestala je 1. januara 2026.
4. Čekanje da papir „stigne" pre nego što se javite lekaru. Papira nema. Rok teče od nastupanja sprečenosti, ne od bilo čijeg dokumenta.
5. Otkrivanje dijagnoze bez potrebe. Ne morate. Dijagnoza se dostavlja isključivo na vaš zahtev.
6. Propuštanje kontrolnog pregleda. Sistem generiše izveštaj automatski i propust je vidljiv.
7. Honorarni rad tokom bolovanja. Direktan razlog i za gubitak naknade i za otkaz zbog zloupotrebe.
8. Ćutanje kad se ne slažete sa ocenom lekara. Imate pravo na prigovor lekarskoj komisiji po članu 148. ZZO.
9. Očekivanje da novac stigne odmah posle 30. dana. Lanac je 21 dan plus 7 dana i teče od potpunog zahteva, koji poslodavac podnosi tek posle isplate zarade.
10. Čekanje uplate od RFZO-a na svoj račun. Neće stići — RFZO obezbeđuje sredstva i prenosi ih poslodavcu, a isplatu vama vrši poslodavac.

Izvori

• Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja … „e-Bolovanje – Poslodavac" („Sl. glasnik RS", br. 109/2025)
• Predlog zakona o e-Bolovanju — Narodna skupština (čl. 2, 9, 10, 13, 14, 15)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS", br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025 – dr. zakon)
• Predlog zakona o izmenama i dopunama ZZO — tekst čl. 101, 102, 143 i 148
• Zakon o radu — čl. 114, 115 i 179
• RFZO — naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad
• Portal eUprava
• eID — elektronska identifikacija za prijavu na portale