e-Bolovanje za poslodavce 2026: 6 koraka

Provereno i ažurirano: 27. avgust 2026. Tekst je usklađen sa Zakonom o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac” („Sl. glasnik RS”, br. 109/2025, na snazi od 12. decembra 2025, u primeni od 1. januara 2026), sa novim Pravilnikom („Sl. glasnik RS”, br. 71/2026 od 31. jula 2026, na snazi od 8. avgusta 2026, kojim je stavljen van snage Pravilnik 121/2025) i sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju (čl. 101, čl. 102, čl. 143 i čl. 260, sa izmenama iz „Sl. glasnika RS”, br. 92/2023).

Od 1. januara 2026. papirna doznaka više ne postoji — potvrda izabranog lekara stiže poslodavcu elektronski, a od 1. aprila 2026. i zahtevi prema RFZO-u idu kroz isti portal. Ovaj vodič prolazi kroz e-bolovanje za poslodavce korak po korak: od registracije pravnog lica na Portalu eUprava, preko dodele uloga u firmi, do roka od sedam dana u kome poslodavac mora da isplati zaposlenom sredstva koja je dobio od RFZO-a. Bez formula i procenata — ovde su samo procedura, rokovi i kazne.

Ukratko: e-Bolovanje za poslodavce je obavezan državni sistem preko kog poslodavac prima potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i podnosi zahteve matičnoj filijali RFZO-a. Registracija je bila obavezna do 1. januara 2026 za pravna lica, organe i ustanove, a rok za registraciju preduzetnika sa zaposlenima je 1. januar 2027; elektronsko podnošenje zahteva za obračun naknade zarade radi od 1. aprila 2026. Odloženi rok se odnosi samo na registraciju preduzetnika u sistem — obaveza zaposlenog da donese doznaku prestala je 1. januara 2026. bez obzira na to kod kog poslodavca radi. Nekorišćenje sistema košta pravno lice 50.000–200.000 RSD (čl. 10 Zakona 109/2025), pri čemu čl. 10 st. 1 izričito izuzima Republiku Srbiju, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihove organe od te kazne.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pravni savet ni zvanično uputstvo Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Pri izmeni propisa tekst se hitno usklađuje.

Ključne činjenice (2026)

• Rok za registraciju: 1. januar 2026 za pravna lica, državne organe, ustanove, javne beležnike i izvršitelje; 1. januar 2027 za preduzetnike sa zaposlenima (čl. 13 Zakona 109/2025). Rok za registraciju preduzetnika u sistem je 1. januar 2027. Obaveza zaposlenog da donese doznaku prestala je 1. januara 2026. bez obzira na to kod kog poslodavca radi.
• Prijava ide preko Portala eUprava (euprava.gov.rs), elektronskom identifikacijom visokog nivoa pouzdanosti — kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (KES) ili aplikacijom ConsentID.
• Papirna doznaka je ukinuta: čl. 103 Zakona o radu i čl. 179 st. 3 tač. 2) Zakona o radu prestali su da se primenjuju 1. januara 2026 (čl. 14 Zakona 109/2025), i to za zaposlene kod svakog poslodavca iz čl. 2 st. 1 — uključujući i preduzetnike. Zaposleni više ne nosi potvrdu poslodavcu.
• Rokovi za novac: 15 – 21 – 7 dana. Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi (rok iz uputstva RFZO-a; sam član 102. ZZO ne propisuje broj dana). Filijala obračunava i prenosi sredstva u roku od 21 dana od prijema potpunog zahteva, a poslodavac ih isplaćuje zaposlenom u roku od 7 dana od prijema sredstava (čl. 102 ZZO). RFZO obezbeđuje sredstva — zaposlenom uvek isplaćuje poslodavac.
• Obračun naknade na teret RFZO-a više ne radi poslodavac — radi ga matična filijala, od 4. novembra 2023 (izmene ZZO, „Sl. glasnik RS”, br. 92/2023).
• Kazne: 50.000–200.000 RSD za pravno lice, 10.000–50.000 RSD za preduzetnika sa zaposlenima, 5.000–25.000 RSD za odgovorno lice (čl. 10 Zakona 109/2025). Čl. 10 st. 1 izuzima Republiku Srbiju, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihove organe od novčane kazne za pravno lice.
• Novi Pravilnik važi od 8. avgusta 2026 — uvodi ulogu „Rad sa obračunima”, preimenuje modul u „Privremena sprečenost za rad” i uvodi nove statuse zahteva.

Ko mora da koristi e-Bolovanje, a ko je izuzet

Obaveza pogađa gotovo sve poslodavce iz čl. 2 Zakona 109/2025: državne organe, organe AP i jedinica lokalne samouprave, ustanove, javne beležnike i javne izvršitelje, privredna društva i druga pravna lica, kao i preduzetnike koji imaju zaposlene. Broj zaposlenih nije bitan — firma sa jednim zaposlenim ima istu obavezu kao firma sa tri stotine.

Izuzeti su samo: Bezbednosno-informativna agencija, profesionalna vojna lica i lica koja zapošljavaju isključivo kućno osoblje. Preduzetnik bez zaposlenih nema šta da registruje — on nema tuđe bolovanje kojim upravlja.

Kalendar rokova koji poslodavac ne sme da propusti

Napomena o 1. aprilu 2026, jer se prenosi protivrečno: čl. 15 kaže da se odredbe o zahtevima primenjuju od tog datuma, zvanična vest Paragrafa kaže da je poslodavcima „omogućeno” elektronsko podnošenje, a deo medija je to preneo kao „obavezno”. Praktično: sistem je predviđeni kanal — ne oslanjajte se na papir.

Registracija i podešavanje: šest koraka kroz portal

Ceo postupak radi zakonski zastupnik firme. Pripremite pre početka: KES na kartici ili instaliran ConsentID, PIB i matični broj, broj namenskog (posebnog) računa na koji RFZO prenosi sredstva, i službeni imejl za obaveštenja.

Korak 1: Prijava na Portal eUprava

Otvorite euprava.gov.rs i prijavite se elektronskom identifikacijom visokog nivoa pouzdanosti — kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili aplikacijom ConsentID.

Korak 2: Izbor pravnog lica

Posle prijave izaberite pravno lice u čije ime radite. Ako firma još nije registrovana na Portalu, prvo se sprovodi registracija pravnog lica — to je pretpostavka za sve ostalo (čl. 3 Zakona 109/2025).

Korak 3: Administracija korisnika

Kliknite na korisničko ime u gornjem desnom uglu i izaberite „Administracija korisnika”. Tu se firmi dodaju nalozi — zakonski zastupnik ne mora sve sam, ali mora da dodeli prava.

Korak 4: Dodavanje naloga i uloge

Kliknite „Dodaj korisnika”, označite da li dodajete domaćeg ili stranog državljanina, unesite lične podatke i iz padajućeg menija izaberite ulogu „Rad u sistemu eBolovanje – Poslodavac”. Potvrdite dugmetom „Kreiraj nalog”.

Unutar sistema Pravilnik razlikuje uže uloge: „zakonski zastupnik” (pun pristup i upravljanje korisnicima), „rad sa privremenom sprečenošću za rad” (uvid u bolovanja i podnošenje prigovora) i „rad sa obračunima” (izveštaji i zahtevi za obračun naknade). Podelite ih po funkciji: kadrovska služba dobija prvu, obračun zarada drugu. Ako zakonski zastupnik napusti firmu, novi zastupnik mora ponovo da uspostavi ovlašćenja — nalozi se ne prenose sami.

Korak 5: Ulazak u uslugu i profil poslodavca

Iz korisničkog menija izaberite „eBolovanje – Poslodavac”. Pri prvom ulasku popunjava se profil poslodavca: poslovno ime, PIB, matični broj, adresa sedišta, namenski račun i poziv na broj, kao i imejl za obaveštenja. Snimite dugmetom „Sačuvaj”.

Namenski račun nije formalnost: na njega RFZO prenosi sredstva i od tog priliva teče rok od sedam dana.

Korak 6: Provera da sistem šalje obaveštenja

Otvorite modul „Privremena sprečenost za rad” (do 8. avgusta 2026. zvao se „Pregled bolovanja zaposlenog”) i proverite da li se prikazuju aktivna bolovanja. Obaveštenja o početku, produžetku, zaključenju i poništenju sprečenosti stižu automatski na uneti imejl.

Šta se dešava kada zaposleni ode kod lekara

Izabrani lekar izdaje potvrdu i izveštaj o privremenoj sprečenosti elektronski, sa elektronskim potpisom, i dokument automatski stiže poslodavcu kroz sistem (čl. 5 Zakona 109/2025). Operativno, za vas to znači jedno: izvor istine je modul na portalu, a ne ono što zaposleni donese u ruci. Obaveštenje o otvaranju stiže na službeni imejl, odsustvo se evidentira iz sistema, a zaposleni je dužan samo da vas obavesti da je sprečen za rad. Kratak spisak onoga što više ne smete da tražite od zaposlenog stoji u FAQ-u na dnu strane; ceo prikaz iz ugla zaposlenog je u vodiču e-bolovanje za zaposlene.

Izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad najduže do 30 dana, a zatim osiguranika upućuje prvostepenoj lekarskoj komisiji. Izuzetno, izabrani lekar može da utvrdi sprečenost do 60 dana, i to samo za četiri kategorije: maligna bolest; bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće; osiguranik sa invaliditetom; osiguranik kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija (osim u dnevnoj bolnici). Osnov je čl. 143 st. 1 tač. 12) i st. 2 ZZO. Čl. 75 ZZO nije osnov za ovo pravilo — on uređuje povezivanje odvojenih perioda sprečenosti, a njegov st. 4 („60 dana u periodu od 90 dana”) je okidač za upućivanje komisiji kod razdvojenih epizoda, a ne proširenje ovlašćenja izabranog lekara. Ako u internom aktu ili u instrukciji kadrovskoj službi stoji „čl. 75” uz pravilo 30/60, to je pogrešan osnov i treba ga ispraviti.

Prvih 30 dana je opšte pravilo, ne apsolutno

Opšte pravilo jeste da prvih 30 dana naknadu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana sredstva obezbeđuje obavezno zdravstveno osiguranje. Imenovani izuzeci postoje na obe strane te granice:

• RFZO obezbeđuje sredstva od prvog dana kod dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva; kod nege obolelog deteta mlađeg od tri godine; i kod izolacije osiguranika kao kliconoše ili zbog zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Izolacija i karantin, dakle, ne spadaju pod „prvih 30 dana na teret poslodavca” — to je česta i skupa greška u obračunu.
• Poslodavac plaća iz svojih sredstava od prvog dana i za celo trajanje kod povrede na radu i profesionalne bolesti (čl. 101 st. 3 ZZO). Tu nema primopredaje RFZO-u 31. dana i nema zahteva za refundaciju — bez obzira na to koliko bolovanje traje.

I kada sredstva obezbeđuje RFZO, isplatilac prema zaposlenom je uvek poslodavac: filijala prenosi novac poslodavcu na namenski račun, a poslodavac ga isplaćuje zaposlenom. RFZO ne isplaćuje naknadu zaposlenom.

Koliko iznosi naknada — videti kalkulator bolovanja i vodič kako se obračunava bolovanje; ovde nas zanima samo šta poslodavac podnosi i do kada.

Bolovanje preko 30 dana: tok novca 15 – 21 – 7

Ovo je deo koji poslodavci najčešće promaše, jer se rokovi ne računaju od dana otvaranja bolovanja nego od dana isplate zarade. Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi (rok iz uputstva RFZO-a; sam član 102. ZZO ne propisuje broj dana).

Dva detalja koja štede novac. Prvo, poslodavac više ne obračunava naknadu koja se isplaćuje na teret RFZO-a — ta obaveza je ukinuta 4. novembra 2023 (izmene ZZO, „Sl. glasnik RS”, br. 92/2023). Obračun radi filijala i dostavlja ga poslodavcu; vi podnosite zahtev i dokaze. Drugo, dokazi su i dalje papirologija iz prakse RFZO-a — overene kopije obračuna zarada za mesece koji čine osnov, uz obrasce OZ-7 i OZ-10, prema uputstvu RFZO-a br. 180-1859/23 od 31. oktobra 2023.

Prigovori i zahtevi: pet podnesaka poslodavca

Ako se ne slažete sa ocenom, sistem ima poseban modul. Poslodavac može da podnese: prigovor na ocenu izabranog lekara, prigovor na ocenu prvostepene lekarske komisije, zahtev za preispitivanje uslova o sprečenosti za rad, zahtev za sprovođenje veštačenja i zahtev za donošenje rešenja o obračunu, kojim se pokreće upravni postupak. Svaki podnesak ima status koji se prati u sistemu („U pripremi”, „Podnet”, „Prosleđen prvostepenoj LK”, „Usvojen”, „Odbijen”), a novi Pravilnik od 8. avgusta 2026. dodaje i statuse „Zaveden” i „Zahtevano izjašnjenje lekara”.

Šta poslodavac sme, a šta ne sme da vidi

Ovo je pitanje broj jedan svake kadrovske službe.

JMBG poslodavac ionako već ima iz radne dokumentacije. Sa dijagnozom je delikatnije: raniji Pravilnik iz 2025. u opisu modula pominjao je naziv vodeće dijagnoze, dok zvanična komunikacija uz Pravilnik od 8. avgusta 2026. izričito navodi da podatak o dijagnozi nije automatski dostupan poslodavcu, već se deli na zahtev zaposlenog. Bezbedno pravilo: ne tražite dijagnozu ni od zaposlenog ni od lekara, ne upisujte je u kadrovsku evidenciju i ne prosleđujte je rukovodiocima. Podatak o zdravstvenom stanju je naročito osetljiv podatak o ličnosti i njegova obrada bez osnova je zaseban prekršaj.

Kazne za poslodavca

Postoje dva odvojena prekršajna režima i poslodavca pogađaju u različitim trenucima — prvi zbog toga što sistem ne koristi, drugi zbog toga što novac ne prosledi.

Izuzeće u prvom redu tabele je zakonsko, a ne tumačenje: čl. 10 st. 1 Zakona 109/2025 novčanu kaznu za pravno lice propisuje uz izričito isključenje Republike Srbije, teritorijalnih autonomija i jedinica lokalne samouprave i njihovih organa. Važno je šta izuzeće nije: obaveza korišćenja sistema za te subjekte ostaje u celini, izuzeta je samo novčana kazna za pravno lice iz st. 1. Kazna iz čl. 260 ZZO je poseban režim i na nju se ovo izuzeće ne odnosi.

Nadzor vrše inspekcija rada, upravna inspekcija, zdravstvena inspekcija i inspekcija odbrane (čl. 8 Zakona 109/2025).

Najčešće greške poslodavaca u prvoj godini primene

• Ručna „ispravka” broja dana u obračunu zarade. U praksi su zabeleženi slučajevi u kojima je sistem prikazao 15 radnih dana umesto stvarnih 11. Broj dana se ispravlja u izvoru — kod izabranog lekara ili prigovorom kroz sistem — nikada ručno u platnom spisku.
• Bolovanje automatski zaključeno jer zaposleni nije došao na kontrolu, pa se u obračunu pojavi pun rad za dane odsustva.
• Obaveštenje stiže prethodnom poslodavcu kada zaposleni promeni firmu. Proverite da li se novi zaposleni uopšte pojavljuje u vašem modulu.
• Propušten rok od sedam dana. Sredstva sednu na namenski račun, niko ne prati priliv, i obaveza se pretvori u vraćanje novca sa kamatom.
• Zahtev podnet posle 15 dana, jer se rok pogrešno računa od kraja bolovanja umesto od isplate zarade.
• Jedan nalog za celu firmu. Kada taj čovek ode na godišnji odmor ili iz firme, bolovanja niko ne vidi. Dodelite bar dve uloge.
• Zahtev RFZO-u za povredu na radu. Kod povrede na radu i profesionalne bolesti naknadu plaća poslodavac iz svojih sredstava od prvog dana i za celo trajanje (čl. 101 st. 3 ZZO) — nema refundacije od 31. dana, pa se zahtev podnosi bez osnova i vraća se.
• Izolacija i karantin evidentirani kao „prvih 30 dana na teret poslodavca”. Kod izolacije kao kliconoše ili zbog zaraznih bolesti u okolini sredstva obezbeđuje RFZO od prvog dana; isto važi za negu deteta mlađeg od tri godine i dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva.
• Traženje dijagnoze od zaposlenog „za evidenciju” — nema osnova i stvara rizik po propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Kontrolna lista za HR i obračunsku službu

Odštampajte i prođite jednom mesečno:

1. Firma je registrovana na Portalu eUprava i usluga „eBolovanje – Poslodavac” je vidljiva u meniju.
2. Profil poslodavca je popunjen: PIB, matični broj, namenski račun, poziv na broj, imejl za obaveštenja.
3. Dodeljene su najmanje dve uloge — „rad sa privremenom sprečenošću za rad” i „rad sa obračunima” — i obe imaju zamenu.
4. Modul „Privremena sprečenost za rad” se proverava svakog radnog dana; nova i produžena bolovanja se odmah unose u evidenciju prisutnosti.
5. Broj dana iz sistema je upoređen sa evidencijom prisutnosti pre zaključenja obračuna zarade.
6. Za bolovanje preko 30 dana zahtev je podnet u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi (rok iz uputstva RFZO-a; sam član 102. ZZO ne propisuje broj dana), sa overenim obračunima zarada i obrascima OZ-7 i OZ-10.
7. Priliv sa RFZO-a se prati na namenskom računu; isplata zaposlenom ide u roku od 7 dana od priliva — isplatilac prema zaposlenom je poslodavac, ne RFZO.
8. Nijedan zdravstveni podatak zaposlenog nije unet u kadrovsku evidenciju niti prosleđen rukovodiocu.
9. Slučajevi u kojima ne važi granica od 30 dana su izdvojeni: povreda na radu i profesionalna bolest (poslodavac plaća od prvog dana do kraja, čl. 101 st. 3 ZZO) i slučajevi u kojima RFZO obezbeđuje sredstva od prvog dana (davanje organa, ćelija i tkiva; nega deteta mlađeg od tri godine; izolacija kao kliconoša ili zbog zaraznih bolesti u okolini).

Za obračun neto iznosa koji ide na platni listić koristite bruto u neto kalkulator, a za odsustva koja se često preklapaju sa bolovanjem pogledajte naknadu za godišnji odmor i porodiljsko odsustvo. O tome kako se doprinosi ponašaju na sniženu osnovicu naknade pišemo u vodiču o doprinosima za socijalno osiguranje.

Izvori

• Zakon o razmeni podataka… „e-Bolovanje – Poslodavac” — rokovi primene i izuzeci (Paragraf, 16.12.2025)
• Elektronsko podnošenje zahteva kroz sistem od 1. aprila 2026 (Paragraf, 01.04.2026)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju — prečišćen tekst; čl. 101 (ko obezbeđuje sredstva i izuzeci od granice od 30 dana), čl. 102 (tok sredstava 21–7) i čl. 143 st. 1 tač. 12) i st. 2 (ovlašćenje izabranog lekara, 30 odnosno 60 dana) (Paragraf)
• Izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, „Sl. glasnik RS” br. 92/2023 — čl. 102 (Paragraf)
• Zakon o radu — čl. 103, čl. 115 i čl. 179 st. 3 tač. 2) (Paragraf)
• eBolovanje – Poslodavac — zvanična stranica usluge (Kancelarija za IT i eUpravu)
• Portal eUprava — prijava i pristup usluzi
• RFZO — naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (izvor roka od 15 dana; uputstvo br. 180-1859/23 od 31. oktobra 2023)