Ugovor o delu je jedan od najčešćih oblika angažovanja van radnog odnosa u Srbiji — koristi se za konkretan, samostalan posao sa jasnim rezultatom. Ali upravo zbog posebnog poreskog tretmana, mnogi ne znaju koliko se zaista plaća poreza i doprinosa i koliko ostaje „na ruke". U ovom vodiču objašnjavamo obračun za 2026. godinu korak po korak, sa konkretnim primerom i poređenjem sa ugovorom o radu.
> Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni ni poreski savet. Za zvaničan obračun konkretne isplate konsultujte knjigovođu ili Poresku upravu, jer se parametri mogu menjati u toku godine.
Šta je ugovor o delu?
Ugovor o delu je uređen Zakonom o radu (član 199) i Zakonom o obligacionim odnosima. Njime se jedno lice (izvršilac) obavezuje da za naručioca obavi tačno određen, samostalan posao — fizički ili intelektualni — a naručilac da mu za to isplati naknadu.
Ključno je da posao:
- predstavlja zaokruženu celinu sa definisanim rezultatom (npr. izrada sajta, prevod, projekat, popravka),
- je van pretežne delatnosti naručioca,
- nema elemente stalnog rada (radno vreme, kontrola, uklapanje u organizaciju) — u suprotnom postoji rizik da se tretira kao prikriveni radni odnos.
- Normirani troškovi: 20% bruto naknade (umanjuju osnovicu),
- Porez na dohodak građana: 20% na osnovicu,
- Doprinos za PIO: 24% na osnovicu,
- Doprinos za zdravstveno osiguranje: 10,3% na osnovicu — samo ako lice nije osigurano po drugom osnovu.
- Ako je naručilac firma ili preduzetnik — on obračunava, obustavlja i uplaćuje sve dažbine, podnosi PPP-PD prijavu, a izvršiocu isplaćuje neto iznos. Izvršilac nema dodatnih obaveza.
- Ako je naručilac fizičko lice (bez zaposlenih) — izvršilac sam obračunava i plaća porez i doprinose i podnosi prijavu (obrazac PP OPO), u roku od 30 dana od isplate.
- samooporezivanje kao frilenser — pogledajte porez za frilensere (Model A i B), ili
- paušalno oporezivanje kao preduzetnik — uslovi i iznosi su u vodiču o paušalnom oporezivanju.
- Korišćenje ugovora o delu za stalan posao. Ako angažovanje ima elemente radnog odnosa, inspekcija ga može prekvalifikovati u ugovor o radu.
- Zaboravljanje doprinosa. Porez je samo deo obaveze — PIO (24%) je po pravilu veći od poreza.
- Pogrešna pretpostavka o zdravstvu. Zdravstveni doprinos (10,3%) plaća se samo ako niste osigurani po drugom osnovu.
- Fizičko lice kao isplatilac. Kada vam plaća fizičko lice, vi sami podnosite PP OPO i plaćate dažbine.
- Poreska uprava Srbije
- Zakon o radu (Paragraf)
- Zakon o porezu na dohodak građana
Po ugovoru o delu ne ostvaruju se prava iz radnog odnosa — nema godišnjeg odmora, bolovanja, ni otpremnine.
Koliko se plaća poreza i doprinosa u 2026?
Naknada po ugovoru o delu oporezuje se kao drugi prihod (ugovorena naknada za rad), a ne kao zarada. Obračun se uvek radi iz bruto iznosa, po sledećim pravilima za 2026. godinu:
Osnovica za porez i doprinose je, dakle, bruto naknada umanjena za 20% normiranih troškova.
> Važno: ako je izvršilac već zaposlen, penzioner ili na drugi način zdravstveno osiguran, zdravstveni doprinos od 10,3% se ne plaća — plaćaju se samo porez (20%) i PIO (24%).
Primer obračuna ugovora o delu (bruto 100.000 dinara)
Pretpostavimo da je ugovorena bruto naknada 100.000 dinara.
Neto iznos (ako je lice osigurano po drugom osnovu — npr. zaposleno):100.000 − 16.000 − 19.200 = 64.800 dinara
Neto iznos (ako lice nije osigurano po drugom osnovu):100.000 − 16.000 − 19.200 − 8.240 = 56.560 dinara
Isti princip „bruto u neto" možete brzo proveriti i kalkulatorom zarade, a logiku odnosa bruto i neto detaljno objašnjavamo u vodiču o razlici između bruto i neto zarade.
Ko obračunava i plaća porez i doprinose?
Ugovor o delu, privremeni poslovi i ugovor o radu — razlika
Ovo su tri različita oblika angažovanja, sa različitim pravima i troškovima:
| Stavka | Iznos | ||
| Bruto naknada | 100.000 | ||
| Normirani troškovi (20%) | 20.000 | ||
| Osnovica | 80.000 | ||
| Porez (20% od 80.000) | 16.000 | ||
| Doprinos za PIO (24% od 80.000) | 19.200 | ||
| Doprinos za zdravstvo (10,3% od 80.000) | 8.240 | ||
| Obeležje | Ugovor o delu | Privremeni i povremeni poslovi | Ugovor o radu |
| Pravni osnov | Van radnog odnosa | Van radnog odnosa | Radni odnos |
| Predmet | Konkretan rezultat | Povremeni posao | Kontinuirani rad |
| Osnovica | Bruto − 20% norm. troškova | Bruto naknada (puna) | Bruto zarada |
| Prava iz radnog odnosa | Ne | Ograničena | Puna (odmor, bolovanje…) |
| Topli obrok / regres | Ne | Ne | Da |
Ugovor o delu i penzija (radni staž)
Ugovor o delu ne donosi radni staž kao zaposlenje, ali se na naknadu uvek plaća PIO doprinos (24%), pa uplaćeni iznos ulazi u evidenciju penzijskog osiguranja i utiče na buduću penziju. Staž se ne računa po trajanju angažovanja, već po visini uplaćenih doprinosa. Kako se penzija obračunava, objasnili smo u vodiču kako se obračunava penzija.
Da li je ugovor o delu povoljniji od frilenser-statusa ili paušala?
Za povremene, jednokratne poslove ugovor o delu je najjednostavniji. Ali ako ostvarujete redovne prihode od samostalnog rada, često je povoljnije:
Za veće i redovne iznose, ukupna obaveza po ugovoru o delu (porez + PIO + zdravstvo bez gornjeg limita po isplati) zna biti viša nego kod paušala. Konkretan izbor zavisi od visine i učestalosti prihoda — za procenu se obratite knjigovođi.