Kalkulator ugovora o delu (2026)

Kako se obračunava ugovor o delu

Ugovor o delu je oblik angažovanja van radnog odnosa — naknada se ne oporezuje kao zarada, već kao „drugi prihod" po posebnim pravilima. Obračun uvek kreće od bruto iznosa, u tri koraka: (1) od bruto naknade oduzme se 20% normiranih troškova, čime se dobija osnovica za porez i doprinose (oporezivo je, dakle, 80% bruto naknade); (2) na tu osnovicu obračunava se porez na dohodak građana 20% i doprinos za PIO 24%; (3) doprinos za zdravstveno osiguranje 10,3% obračunava se na istu osnovicu, ali samo ako izvršilac nije već zdravstveno osiguran po drugom osnovu — npr. ako je zaposlen kod drugog poslodavca, penzioner ili osiguran kao član porodice. Formula osnovice: osnovica = bruto − (bruto × 0,20) = bruto × 0,8. Ako je naručilac posla firma ili preduzetnik, on obračunava, obustavlja i uplaćuje sve dažbine i podnosi PPP-PD prijavu, pa izvršilac dobija već „očišćen" neto iznos. Ako je naručilac fizičko lice bez zaposlenih, obavezu obračuna i prijave (obrazac PP OPO, u roku od 30 dana od isplate) ima sam izvršilac. Detaljan vodič sa dodatnim primerima: ugovor o delu 2026.

Parametri obračuna 2026

Radni primer (bruto 100.000 RSD)

Za ugovorenu bruto naknadu od 100.000 RSD: normirani troškovi su 100.000 × 20% = 20.000 RSD, pa je osnovica 100.000 − 20.000 = 80.000 RSD. Na tu osnovicu: porez 80.000 × 20% = 16.000 RSD, PIO 80.000 × 24% = 19.200 RSD, zdravstveno (ako se plaća) 80.000 × 10,3% = 8.240 RSD. Ako je izvršilac već osiguran po drugom osnovu (npr. zaposlen kod drugog poslodavca ili penzioner), zdravstveno se ne obustavlja, pa je neto = 100.000 − 16.000 − 19.200 = 64.800 RSD. Ako izvršilac nije osiguran ni po jednom drugom osnovu, obustavlja se i zdravstveno, pa je neto = 100.000 − 16.000 − 19.200 − 8.240 = 56.560 RSD. Razlika između ova dva scenarija — 7.680 RSD — pokazuje zašto je status zdravstvenog osiguranja izvršioca ključan podatak pre isplate, ne samo administrativna formalnost.

Česte greške

• Zaborav da se 20% normiranih troškova prvo oduzme od bruto iznosa — porez i doprinosi se pogrešno obračunavaju na ceo bruto umesto na osnovicu (bruto × 0,8), što daje precenjen iznos dažbina.
• Pretpostavka da se zdravstveni doprinos od 10,3% uvek plaća — on se obračunava samo kada izvršilac nije već zdravstveno osiguran po drugom osnovu (zaposlenje, penzija, status člana porodice osiguranika).
• Mešanje ugovora o delu sa ugovorom o radu ili privremenim i povremenim poslovima — svaki ima drugačiju osnovicu i drugačija prava (ugovor o delu ne donosi pravo na godišnji odmor, bolovanje ni otpremninu).
• Izostavljanje PPP-PD, odnosno PP OPO prijave kada naručilac posla nije pravno lice — obaveza prijave i uplate tada prelazi na samog izvršioca, u roku od 30 dana od isplate.

Pravni okvir

Poresku osnovicu, stopu poreza (20%) i normirane troškove (20%) propisuje Zakon o porezu na dohodak građana, koji naknadu po ugovoru o delu tretira kao „prihod od pružanja usluga" odnosno drugi prihod fizičkog lica. Stope doprinosa za PIO (24%) i zdravstveno osiguranje (10,3%) propisuje Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; zdravstveni doprinos se obustavlja samo ako lice nije osigurano po drugom osnovu, jer se time izbegava dvostruko plaćanje doprinosa za istu vrstu osiguranja. Sâm ugovor o delu kao pravni institut (predmet, prava i obaveze strana) uređen je Zakonom o obligacionim odnosima — reč je o angažovanju van radnog odnosa, pa se ne primenjuje Zakon o radu — dok poreski tretman naknade uređuju isključivo pomenuta dva poreska zakona.