Paušal kalkulator za preduzetnike (2026)

Kako se obračunava paušal

Paušalac plaća porez i doprinose na paušalno utvrđenu osnovicu koju određuje Poreska uprava (ne na stvarni prihod). Osnovica zavisi od šifre delatnosti, opštine i drugih koeficijenata. Na nju se primenjuju: porez 10%, PIO 24%, zdravstveno 10,3% i doprinos za nezaposlenost 0,75% (ZDOSO čl. 44 i čl. 9). Pažnja: pojedini kalkulatori i dalje prikazuju zastarelu stopu PIO od 25,5% — važeća stopa je 24% (od 2023). Detaljan vodič: koliko paušalac plaća mesečno i paušalno oporezivanje.

Stope i limit za paušalce 2026

Primer obračuna paušala

Obaveze = osnovica × (porez 10% + PIO 24% + zdravstveno 10,3% + nezaposlenost 0,75%). Tačnu osnovicu utvrđuje rešenje Poreske uprave.

Kako Poreska uprava utvrđuje paušalnu osnovicu

Paušalna osnovica nije prosta procena — utvrđuje se rešenjem nadležne organizacione jedinice Poreske uprave, na osnovu šifre pretežne delatnosti, mesta obavljanja delatnosti (opština i zona), poslovnog prostora, broja zaposlenih i drugih elemenata koje propisuje uredba Vlade o bližim uslovima za paušalno oporezivanje. Zato dva preduzetnika sa istim mesečnim prihodom, ali različitom delatnošću ili opštinom, mogu imati različitu osnovicu i različitu mesečnu obavezu. Rešenje se donosi za kalendarsku godinu i preduzetnik ga prima pre početka obavljanja delatnosti (za novoosnovane) ili po zahtevu za ulazak u paušalni sistem.

Ako se preduzetnik ne slaže sa utvrđenom osnovicom, na rešenje može uložiti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja — to je opšti rok za žalbu na poreski upravni akt prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Žalba po pravilu ne odlaže izvršenje rešenja, pa se do okončanja postupka mesečne akontacije plaćaju u iznosu iz rešenja. Rok teče od uručenja; ako uručenje nije bilo moguće, poreski akt se smatra dostavljenim petnaestog dana od dana predaje pošti. Ceo postupak od prijave do prvog rešenja opisan je u vodiču o registraciji paušalca.

IT paušalci — šifre delatnosti 6201 i 6202

Za većinu delatnosti polazna osnovica zavisi od opštine, pa isti posao u Beogradu i u manjoj opštini nosi različitu mesečnu obavezu. Za dve IT šifre to ne važi: 6201 — računarsko programiranje i 6202 — konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije spadaju u delatnosti kod kojih se polazna osnovica utvrđuje na nivou Republike, prema prosečnoj zaradi u Republici Srbiji, a ne prema prosečnoj zaradi u opštini registracije.

Praktična posledica: programer paušalac sa šifrom 6201 ima istu polaznu osnovicu bez obzira na to da li je registrovan u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili bilo kojoj drugoj opštini. Preseljenje radnje u „jeftiniju" opštinu kod ovih šifara ne smanjuje paušalni porez — što je čest izvor zabune pri prelasku sa frilensiranja na paušal. Na konačan iznos i dalje utiču ostali elementi iz uredbe, pa se mesečne obaveze dva IT paušalca mogu razlikovati i pri istoj polaznoj osnovici. Kada se prelazak uopšte isplati, poredimo u vodiču frilenser, paušalac ili firma, a koeficijente svih čestih šifri i pun spisak od 15 delatnosti sa republičkom osnovicom u vodiču šifre delatnosti za paušalce.

Ograničenje rasta osnovice od 10% — produženo do kraja 2027

Paušalna osnovica se usklađuje svake godine, ali njen rast je ograničen: osnovica utvrđena za narednu godinu ne može biti veća za više od 10% u odnosu na osnovicu utvrđenu za prethodnu godinu. Uredbom o izmenama uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje („Sl. glasnik RS" br. 115/2025) primena tog ograničenja produžena je do kraja 2027. godine, čime je obuhvaćeno usklađivanje osnovice i za 2026. i za 2027.

Ograničenje ima izuzetke. Kapica od 10% se ne primenjuje kada preduzetnik promeni šifru delatnosti, opštinu ili mesto registracije — s tim što se promena opštine unutar istog grada ne smatra takvom promenom, pa ograničenje tada ostaje na snazi. Zato promena pretežne delatnosti može povući skok osnovice veći od 10% već naredne godine, što treba uračunati pre nego što se šifra menja.

Najčešća greška: zastarele stope u tuđim obračunima

Veliki broj kalkulatora i tekstova i dalje računa paušal sa PIO stopom od 25,5% i prikazuje ukupno opterećenje od 46,55%. Ta stopa više ne važi — snižena je na 24% (ZDOSO čl. 44), pa obračun sa starom stopom precenjuje mesečnu obavezu za 1,5% osnovice. Na osnovicu od 50.000 RSD to je oko 750 RSD mesečno, odnosno oko 9.000 RSD godišnje.

Suprotna greška je izostavljanje doprinosa za nezaposlenost od 0,75%: preduzetnici jesu obveznici tog doprinosa (ZDOSO čl. 9 tač. 6), pa ukupno opterećenje nije 44,3% nego 45,05%. Tačan zbir za 2026. je porez 10% + PIO 24% + zdravstveno 10,3% + nezaposlenost 0,75% = 45,05% paušalne osnovice — stopa po kojoj računa i kalkulator na ovoj strani. Detaljna razrada: koliko paušalac plaća mesečno.

Zvanični državni kalkulator

Ministarstvo privrede kroz Mali biznis informator održava zvanični kalkulator paušalnog poreza na adresi informator.preduzetnistvo.gov.rs/kalkulator. Preporučujemo da rezultat uporedite sa državnim obračunom — cifre treba da se poklope, jer se oslanjaju na iste zakonske stope. Merodavan je u svakom slučaju iznos iz rešenja Poreske uprave. Da li vam se paušal uopšte isplati u odnosu na privredno društvo, poredimo u vodiču paušal ili DOO.

Kada se paušalcu isplati prelazak na knjige

Paušalno oporezivanje najviše odgovara delatnostima sa niskim stvarnim troškovima poslovanja (IT usluge, konsalting, zanatske i intelektualne usluge), jer se porez i doprinosi plaćaju na osnovicu koju utvrđuje Poreska uprava, a ne na stvarno ostvarenu dobit. Ako preduzetnik ima visoke priznate troškove (nabavka opreme, zakup, materijal), vođenje poslovnih knjiga sa oporezivanjem stvarnog prihoda umanjenog za troškove može biti povoljnije. Prelazak na knjige razmatra se i kada prihod preduzetnika trajno prevazilazi iznos na kom je paušalna osnovica realno postavljena, jer u tom slučaju paušalac efektivno plaća manju stopu od stvarno ostvarenog prihoda — što Poreska uprava po pravilu koriguje kroz reviziju osnovice ili prelazak u obavezni sistem knjigovodstva.

Ko može biti paušalac

Tri uslova moraju biti ispunjena istovremeno: (1) godišnji promet ne prelazi 6.000.000 RSD; (2) preduzetnik nije obveznik PDV; i (3) pretežna delatnost nije među onima koje su propisima isključene iz paušalnog režima. Isključene su, ukratko, delatnosti u kojima se po prirodi posla mora voditi šira evidencija ili u kojima je promet teško paušalno proceniti — trgovina na veliko i malo (osim izričito dozvoljenih izuzetaka), ugostiteljstvo sa točenjem pića, delatnosti iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta, kao i delatnosti u kojima preduzetnik posluje sa ortacima ili ima registrovan ulog drugog lica. Za većinu uslužnih, zanatskih i IT delatnosti paušal je dostupan.

Pravo na paušalno oporezivanje po pravilu ostvaruju preduzetnici čija delatnost nije izričito isključena propisima (na primer određene regulisane profesije i delatnosti koje zahtevaju vođenje posebne evidencije), čiji godišnji promet ne prelazi zakonski limit i koji nisu obveznici PDV po osnovu obima prometa. Preduzetnik može ući u paušalni sistem prilikom osnivanja radnje (podnošenjem zahteva uz registracionu prijavu Agenciji za privredne registre) ili naknadno, prelaskom sa vođenja poslovnih knjiga, pod uslovima koje propisuje Zakon o porezu na dohodak građana i prateća uredba. Status paušalca preduzetnik gubi ako tokom godine promet pređe 6.000.000 RSD ili ako naknadno postane obveznik PDV — u tom slučaju prelazak na knjige je obavezan od naredne godine, a u pojedinim slučajevima i tokom tekuće godine.

Česte greške u obračunu paušala

• Korišćenje zastarele stope PIO doprinosa od 25,5% — od 1.1.2023. važeća stopa je 24% (ZDOSO čl. 44), pa obračuni sa starom stopom precenjuju mesečnu obavezu.
• Poistovećivanje paušalne osnovice sa stvarnim mesečnim prihodom — obaveze se računaju na osnovicu iz rešenja Poreske uprave, ne na fakturisani iznos, pa promena prihoda tokom godine sama po sebi ne menja mesečnu uplatu dok se rešenje ne izmeni.
• Zaboravljanje doprinosa za nezaposlenost (0,75%) — preduzetnici su obveznici ovog doprinosa (ZDOSO čl. 9 tač. 6), pa ukupna stopa nije samo porez + PIO + zdravstveno već i taj dodatni deo.
• Ignorisanje godišnjeg limita prometa od 6.000.000 RSD — prekoračenje povlači obavezan prelazak na poslovne knjige: od 1. jula ako je limit probijen u prvoj polovini godine, odnosno od 1. januara naredne godine (ZPDG čl. 42). Detaljno u vodiču limit za paušalce.

Pravni okvir za paušalno oporezivanje

Doprinose paušalno oporezovanih preduzetnika uređuje Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO) — čl. 44 propisuje stope za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, dok čl. 9 tač. 6 utvrđuje da su preduzetnici obveznici doprinosa za nezaposlenost. Porez na prihod od samostalne delatnosti uređuje Zakon o porezu na dohodak građana. Visinu paušalne osnovice, uslove za paušalno oporezivanje i godišnji limit prometa bliže propisuje Vlada uredbom, a rešenja o osnovici donosi Poreska uprava.

Budući da su paušalna osnovica, koeficijenti po delatnosti i granični iznosi predmet povremenih izmena propisa, preduzetnici koji planiraju prelazak u paušalni sistem ili promenu delatnosti treba da proveravaju važeće rešenje i uredbu pre nego što se osloni na okvirne iznose iz ranijih godina. Mesečna obaveza prikazana u kalkulatoru iznad je informativan obračun po važećim stopama za 2026 — konačan iznos i rok uplate uvek određuje rešenje nadležne Poreske uprave.