Prosečna zarada u Srbiji — zvanična tabela RZS

Podaci su za maj 2026 (RZS). Medijalna zarada (polovina zaposlenih zarađuje manje) realnije opisuje tipičnu platu od proseka. Detaljan pregled po sektorima i gradovima: prosečna plata u Srbiji 2026.

Kako i kada RZS objavljuje podatak o prosečnoj zaradi

Republički zavod za statistiku (RZS) objavljuje podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u redovnom mesečnom statističkom saopštenju, sa uobičajenim zaostatkom od oko 55 dana po isteku meseca — podatak za maj 2026 objavljen je 24. jula 2026. Zaostatak postoji zato što je za obračun proseka potrebno prikupiti i obraditi izveštaje o isplaćenim zaradama od velikog broja poslodavaca u zemlji, pa je reč o konačnom, a ne procenjenom broju. Zbog ovog zaostatka, iznos koji važi „danas" u praksi je uvek podatak za jedan od prethodnih meseci — to je i razlog zašto se u zakonskim obračunima (otpremnina, jubilarna nagrada, cenzus) izričito koristi formulacija „poslednji objavljeni podatak", a ne podatak za tekući mesec, koji u trenutku obračuna još nije objavljen.

Prosečna zarada i minimalac

Poređenje sa minimalnom zaradom pokazuje raspon zarada u Srbiji. Prosečna neto zarada od 118.398 RSD je oko 1,8 puta veća od reprezentativnog neto iznosa minimalne zarade od 64.554 RSD (za prosečan fond od 174 radna časa). Ipak, budući da je medijalna zarada (93.277 RSD) znatno bliža minimalcu nego prosečnoj zaradi, veliki broj zaposlenih u Srbiji prima platu koja je bliža minimalnoj nego prosečnoj zaradi — što je dodatna potvrda da prosek precenjuje tipičnu platu. Detalji o minimalnoj zaradi: minimalna zarada 2026.

Prosečna vs medijalna zarada

Prosečna (aritmetička sredina) i medijalna zarada mere dve različite stvari, pa razlika između njih od 25.121 RSD (118.398 − 93.277 RSD) nije greška u podacima, nego posledica same statistike. Prosečna zarada se dobija tako što se saberu sve isplaćene zarade u zemlji i podele brojem zaposlenih — svaka zarada, koliko god bila visoka, ulazi u zbir punom težinom. Medijalna zarada je, nasuprot tome, ona vrednost koja deli sve zaposlene na dve jednake polovine: tačno polovina zarađuje manje od 93.277 RSD, a polovina više. Zato mali broj vrlo visokih zarada (npr. u IT sektoru, menadžmentu ili pojedinim visokoplaćenim strukama) povlači prosek naviše, dok medijalna zarada na to gotovo uopšte ne reaguje. Kada je prosek osetno viši od medijale — kao što je slučaj u Srbiji — to je znak da raspodela zarada nije simetrična, odnosno da manjina zaposlenih sa visokim primanjima diže aritmetičku sredinu iznad onoga što tipičan zaposleni stvarno prima na račun. Za procenu „tipične" plate medijalna zarada je zato pouzdaniji orijentir; prosečna zarada ostaje standardna referentna veličina u zakonskim obračunima (otpremnina, jubilarna nagrada, cenzus za godišnji porez), jer je to podatak koji RZS zvanično objavljuje i na koji se propisi pozivaju.

Prosečna zarada u evrima

Po srednjem kursu NBS od 117,39 RSD za 1 €, prosečna neto zarada od 118.398 RSD iznosi približno 1.009 € mesečno. Prosečna bruto zarada od 163.470 RSD u evrima je oko 1.393 €. Ovo poređenje je korisno za orijentaciju (npr. pri poređenju sa regionom), ali treba imati u vidu da je reč o preračunu po tekućem kursu, a ne o zvaničnom pokazatelju kupovne moći — kurs dinara prema evru je u Srbiji dugo relativno stabilan, pa se iznos u evrima ne menja mnogo iz meseca u mesec, za razliku od dinarskog iznosa koji prati rast nominalnih zarada.

Gde se koristi prosečna zarada u obračunima

Prosečna zarada u Republici Srbiji nije samo statistički pokazatelj — ona je i zakonska osnovica u nekoliko konkretnih obračuna na zaradi:

• Otpremnina za odlazak u penziju — zakonski minimum iznosi dve prosečne (neto) zarade u Republici Srbiji, bez obzira na visinu lične plate zaposlenog. Detaljno: kalkulator otpremnine.
• Jubilarna nagrada — visina isplate se u kolektivnim ugovorima najčešće određuje kao koeficijent (1×, 2×, 2,5× ili 3×, zavisno od jubileja) pomnožen prosečnom bruto zaradom u RS; poreski neoporezivo je fiksnih 28.912 RSD godišnje. Detaljno: kalkulator jubilarne nagrade.
• Cenzus za godišnji porez na dohodak — neoporezivi prag za obavezu podnošenja godišnje poreske prijave iznosi tri prosečne godišnje zarade u RS (godišnja zarada = 12 × prosečna mesečna bruto zarada). Detaljno: kalkulator godišnjeg poreza.

U sva tri slučaja koristi se poslednji objavljeni podatak RZS o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji — ne prosek unutar konkretne firme ili sektora. Za poređenje sa minimalnom zaradom pogledajte minimalnu zaradu 2026.

Bruto vs neto prosečna zarada

Razlika između prosečne bruto zarade (163.470 RSD) i prosečne neto zarade (118.398 RSD) — 45.072 RSD — čine porez na zaradu i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog, koji se obustavljaju iz bruto iznosa pre isplate na račun. Pregled svih stopa doprinosa (PIO, zdravstveno, nezaposlenost) dat je na stranici stope doprinosa 2026. Ako želite da izračunate koliko bi neto iznosila neka druga bruto (ili obrnuto, neto u bruto) zarada, koristite bruto u neto kalkulator.

Ova razlika između bruto i neto proseka je i razlog zašto je bitno obratiti pažnju na to koja se od dve osnovice koristi u konkretnom obračunu. Otpremnina za odlazak u penziju, na primer, računa se od neto proseka, dok se uobičajena visina jubilarne nagrade (po kolektivnim ugovorima) i cenzus za godišnji porez računaju od bruto proseka — zamena jedne osnovice drugom u obračunu dovodi do pogrešnog rezultata, jer je bruto iznos uvek veći od neto za otprilike jednu trećinu.