Kalkulator dodataka na zaradu (2026)

Kako se obračunavaju dodaci na zaradu

Zakon o radu (čl. 108) propisuje minimalna uvećanja zarade po satu: za prekovremeni rad, noćni rad (22h–06h) i rad vikendom (subota i nedelja) najmanje 26%, a za rad na dan državnog praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice. Minuli rad je zaseban dodatak i iznosi najmanje 0,4% po navršenoj godini staža kod istog poslodavca. Ovo su zakonski minimumi — kolektivni ugovor, pravilnik o radu ili ugovor o radu kod konkretnog poslodavca mogu ugovoriti i veće procente uvećanja. Obračun ide u dva koraka: prvo se izračuna redovna satnica (mesečna osnovna zarada podeljena brojem radnih sati u mesecu), a zatim se satnica množi brojem sati rada u posebnom režimu i odgovarajućim koeficijentom uvećanja (1 + procenat/100). Svi dodaci ulaze u bruto 1 zaradu i podležu istom porezu i doprinosima kao osnovna zarada — nema posebnog poreskog tretmana za uvećanja. Detaljan vodič: prekovremeni rad 2026.

Tabela uvećanja 2026 (čl. 108 Zakona o radu)

Radni primer

Zaposleni ima mesečnu osnovicu 100.000 RSD i mesečni fond od 176 radnih sati (22 radna dana × 8h). Satnica = 100.000 ÷ 176 ≈ 568 RSD. Ako zaposleni odradi 10 sati prekovremenog rada, uvećanje se računa kao satnica × sati × 1,26: 568 × 10 × 1,26 ≈ 7.157 RSD bruto za tih 10 sati (od čega je osnovna satnica 5.680 RSD, a čisto uvećanje 1.477 RSD). Ako je deo tih sati istovremeno i noćni rad (npr. 5 od 10 sati odrađeno je između 22h i 06h), na te sate se dodaje i noćno uvećanje: 568 × 5 × 0,26 ≈ 738 RSD dodatnog uvećanja za noćni rad, pored uvećanja za prekovremeni rad na istih 5 sati. Uvećanja se tako sabiraju za svaki sat po broju režima u kojima je taj sat odrađen — kalkulator ispod obračunava svaku kategoriju sati posebno i sabira ih u ukupan bruto 1.

Česte greške

• Neprimenjivanje oba uvećanja kada se prekovremeni i noćni rad poklapaju — ako je sat istovremeno i prekovremen i noćni, oba uvećanja od po 26% se sabiraju za taj sat, a ne primenjuje se samo jedno (obično veće).
• Primena uvećanja za rad na praznik na dane koji nisu stvarno odrađeni — uvećanje pripada samo za sate stvarno odrađene na dan praznika; ako je praznik neradni dan i zaposleni ne radi, pripada mu naknada zarade za taj dan (redovna osnovica), ne uvećanje po čl. 108.
• Zaboravljanje da minuli rad ulazi u osnovicu za obračun uvećanja kod nekih poslodavaca ako je tako ugovoreno kolektivnim ugovorom — bez izričite odredbe, uvećanja se po zakonskom minimumu računaju na osnovnu zaradu.
• Mešanje bruto i neto satnice — satnica za obračun uvećanja računa se iz bruto osnovice, jer se čitav bruto 1 (osnovna zarada + sva uvećanja) potom oporezuje po istim pravilima kao redovna zarada.

Pravni okvir

Minimalna uvećanja zarade propisuje čl. 108 Zakona o radu Republike Srbije: najmanje 26% za prekovremeni rad, noćni rad i rad vikendom, a najmanje 110% za rad na dan državnog praznika koji je neradni dan (uz redovnu naknadu zarade za taj dan), kao i minimum od 0,4% po godini staža za minuli rad. Ovo su zakonski minimumi zaštite zaposlenog — poslodavac ih ne sme umanjiti, ali kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili pojedinačnim ugovorom o radu može ugovoriti povoljnije (veće) procente uvećanja za zaposlene. Kada se za isti sat steknu uslovi po više osnova (npr. prekovremeni i noćni rad), procenti se sabiraju.