Kalkulator godišnjeg odmora i naknade (2026)

Kako se obračunava naknada za godišnji odmor

Za dane godišnjeg odmora zaposleni prima naknadu zarade koja ne može biti niža od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (čl. 104 Zakona o radu). U prosek ulaze osnovna zarada, minuli rad i redovna uvećanja (npr. za rad noću, prekovremeni i rad na dan praznika, ukoliko su deo redovnih primanja zaposlenog u posmatranom periodu). Postupak: (1) saberu se bruto zarade za 12 meseci koji prethode mesecu korišćenja odmora, (2) podele sa 12 (prosečna mesečna bruto zarada), (3) podeli sa brojem radnih dana u mesecu u kome se odmor koristi radi dnevne osnove, (4) pomnoži brojem dana odmora koje zaposleni koristi. Ovaj redosled — prosek pa dnevna osnova pa množenje danima — jednak je za obe vrste naknade opisane u nastavku, uz jednu razliku: kod redovnog korišćenja odmora broj radnih dana uzima se iz meseca korišćenja, dok se kod isplate pri prestanku radnog odnosa po pravilu uzima prosečan broj radnih dana.

Parametri obračuna 2026

Radni primer

Zaposleni sa prosečnom bruto zaradom od 100.000 RSD i 21 radnim danom u mesecu ima dnevnu osnovu 100.000 ÷ 21 ≈ 4.762 RSD. Za 20 radnih dana odmora naknada iznosi 4.762 × 20 ≈ 95.238 RSD bruto. Na taj iznos obračunavaju se doprinosi (19,90%) i porez (10% iznad neoporezivog dela) kao na redovnu zaradu. Ako isti zaposleni koristi odmor u mesecu sa manje radnih dana (npr. zbog praznika), dnevna osnova raste jer se isti prosek deli manjim brojem radnih dana — zato je broj radnih dana u mesecu korišćenja odmora bitan parametar, a ne samo prosečna zarada.

Broj dana godišnjeg odmora i srazmeran deo

Zakonski minimum je 20 radnih dana godišnjeg odmora u kalendarskoj godini, a ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu poslodavac može utvrditi i duže trajanje, zavisno od doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme i drugih kriterijuma (čl. 69 Zakona o radu). Zaposleni koji nije radio celu kalendarsku godinu kod poslodavca (npr. zbog zasnivanja ili prestanka radnog odnosa u toku godine) ima pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora — jedna dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u toj kalendarskoj godini (čl. 72). Ovaj kalkulator ne računa srazmeran deo automatski — broj dana koji se unosi u polje treba da odražava već utvrđeno pravo (puni ili srazmerni deo), a naknada se potom obračunava po istoj formuli dnevne osnove.

Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor

Ako zaposlenom prestane radni odnos pre nego što je iskoristio pun godišnji odmor, poslodavac je dužan da mu isplati naknadu za neiskorišćene dane (čl. 76 Zakona o radu), u visini prosečne zarade po istoj formuli. Za 8 neiskorišćenih dana i dnevnu osnovu 4.762 RSD naknada je ≈ 38.096 RSD bruto. Ova naknada isplaćuje se umesto korišćenja odmora u naturi i ne može se ugovoriti njeno isključenje ili unapred se od nje odreći — pravo na naknadu nastaje samim prestankom radnog odnosa sa neiskorišćenim dobrima. Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući korišćenje odmora do kraja tekuće, odnosno do 30. juna naredne kalendarske godine za neiskorišćeni deo iz prethodne godine (čl. 73); tek ako to nije bilo moguće do prestanka radnog odnosa, sledi novčana naknada.

Česte greške

• Obračun naknade po tekućoj, a ne po prosečnoj zaradi iz prethodnih 12 meseci.
• Izostavljanje minulog rada i redovnih uvećanja iz proseka.
• Isplata neiskorišćenog odmora „na ruke" bez poreza i doprinosa — naknada je zarada.
• Zamena obračuna brojem kalendarskih umesto brojem radnih dana u mesecu korišćenja odmora.
• Nepriznavanje srazmernog dela odmora zaposlenom koji nije proveo celu godinu kod poslodavca.

Pravni okvir

Godišnji odmor uređuju čl. 68–76 Zakona o radu, naknadu zarade čl. 104, a naknadu za neiskorišćeni odmor čl. 76 (Zakon o radu, „Sl. glasnik RS", prečišćen tekst). Minimum je 20 radnih dana; pravo na pun odmor stiče se posle mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca (čl. 68), a do tada zaposleni ima pravo na srazmeran deo odmora, jednu dvanaestinu za svaki mesec rada. Raspored korišćenja odmora utvrđuje poslodavac rešenjem, uz obavezu da zaposlenog obavesti najkasnije 15 dana pre početka korišćenja (čl. 75). Zabranjeno je isplatiti naknadu umesto korišćenja odmora dok traje radni odnos — naknada za neiskorišćeni odmor moguća je isključivo pri prestanku radnog odnosa (čl. 76 stav 2).